Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca će u ponedeljak, 21. novembra obeležiti 144 godine postojanja i slavu Svetog arhangela Mihaila.
Svečanost počinje u ponedeljak u 12.30 sečenjem slavskog kolača u prisustvu patrijarha Porfirija nakon čega će biti uručene plakete Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i Godišnja nagrada Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2021/2022.
Dobitnici plaketa su patrijarh Porfirije, ministarka kulture Maja Gojković, prof. dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti, i pijanista Aleksandar Madžar, dok je docent Fakulteta likovne umetnosti Vladimir Milanović dobitnik Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2021/2022, za izložbu „Carbon copy“.
Plaketa se dodeljuje patrijarhu Porfiriju u znak priznanja i zahvalnosti za naročito duhovno staranje za srpsku kulturu i umetnost, izraženu višedecenijskom ljubavlju prema Kolarčevoj zadužbini i njenim programima. Ministarka kulture Maja Gojković je dobitnica plakete u znak priznanja i zahvalnosti za iskrenu podršku radu Kolarčeve zadužbine. Saradnja profesora Tomića i Kolarčeve zadužbine traje u kontinuitetu od 2005. godine. Osim stručnih kvaliteta, erudicije i posvećenosti popularizaciji znanja i
kulturnog nasleđa, prof. Tomić jedan je od velikih i iskrenih poštovalaca Kolarčeve zadužbine kao institucije Beograda i Srbije, koji se uvek rado odaziva našim pozivima i aktivno predlaže nove sadržaje.
Aleksandar Madžar je prvi put nastupio u Kolarčevoj zadužbini sa 10 godina. Od tada do danas svirao je u Velikoj dvorani Kolarca 83 puta kao solista, zatim sa simfonijskim orkestrima, kamernim ansamblima. U godini Ludviga van Betovena Centar za muziku je organizovao koncerte Aleksandra Madžara na kojima je, sa velikim uspehom, izveo sve Betovenove sonate za šest meseci. On je prvi i jedini pijanista koji je izveo 32 Betovenove sonate na ovim prostorima.
Vladimir Milanović svoju umetničku praksu realizije kroz medij grafike, ali intencija njegovog istraživanja polazi od jasnog kritičkog stava prema stvarnosti, društvenim okolnostima, sagledavanja načina i nivoa vizuelne pismenosti danas koja se specifično oblikuje odlikama unutar percepcije današnje digitalne kulture. Umetnik je kroz izložbu „Carbon copy“ nastavio svoje istraživanje u domenu metoda i značenja savremene grafike i vrlo studiozno, od radova do postavke kao oprostorene ideje posmatraču približio aspekte, razlike ali kombinacije između manuelnog i digitalnog.
Povodom godišnjice Kolarčeve zadužbine u nedelju, 20. novembra u 20 časova biće održan koncert Najuspešniji mladi muzičar u 2021. godini, u saradnji sa Udruženjem muzičkih umetnika Srbije, na kojem će nastupiti pijanisti Ivan Bašić i Nemanja Egerić. Ulaz je slobodan.
O Zadužbini Ilije M. Kolarca
Ilija Milosavljević Kolarac (1800-1878) srpski trgovac, sa izuzetnim razumevanjem značaja kulture i prosvete, ostavio je testamentom svu svoju imovinu prosveti i kulturi svoga naroda, osnivajući 1877. godine dve velike zadužbine: Književni fond (do danas je prevedeno i odštampano preko 200 književnih, naučnih i dela iz oblasti kulture) i Univerzitetski fond koji je bio namenjen podizanju Kolarčevog narodnog univerziteta, za predstavljanje naučnih, književnih i kulturnih dostignuća obrazovanih ljudi
tadašnjeg vremena.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je 1932. godine (arhitekta Petar Bajalović). Programska delatnost na Kolarcu počela je 19. oktobra 1932. godine, a prvi koncert u Velikoj dvorani održan je 4. februara 1932. godine. Od osnivanja do danas Kolarčeva zadužbina poštuje volju ostavitelja da njegova imovina bude trajno namenjena kulturi, umetnosti i obrazovanju srpskog naroda.
Od 1968. godine Odbor Zadužbine Ilije M. Kolarca svake godine dodeljuje Plaketu Kolarčeve zadužbine za izuzetan doprinos razvoju programa Zadužbine, a od 1977. godine Godišnju nagradu Galerije za najbolju izložbu u protekloj izlagačkoj sezoni.
