Naučnici su razvili novi tip insulina koji može prepoznati promene u nivou šećera u krvi i reagovati na njih u realnom vremenu, što bi moglo značajno promeniti način na koji se leči dijabetes tipa 1.
Pacijenti sa dijabetesom trenutno moraju više puta dnevno sebi ubrizgavati sintetički insulin kako bi održali nivo šećera u krvi pod kontrolom. Ove konstantne fluktuacije nivoa šećera mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, a stalna briga oko održavanja stabilnih vrednosti negativno utiče i na mentalno zdravlje.
Međutim, tim naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Kine dizajnirao je pametni insulin koji ostaje neaktivan u telu dok nivo šećera ne poraste, a tada se automatski aktivira. Ovaj insulin funkcioniše na sličan način kao prirodni odgovor tela na promene šećera u krvi.
Dok standardni insulini deluju samo kada se ubrizgaju, novi glukoza-reaktivni insulini (GRI) aktiviraju se samo kada je nivo šećera u krvi visok, čime sprečavaju hiperglikemiju. Kada nivo šećera opadne, inzulin se ponovo deaktivira, čime se izbegava hipoglikemija. Naučnici veruju da bi u budućnosti pacijenti mogli koristiti ovaj insulin samo jednom nedeljno.
Razvoj ovog pametnog insulina finansiran je milionima dolara bespovratnih sredstava kako bi se ubrzalo njegovo uvođenje u praksu.
Dr. Tim Heise, potpredsednik naučnog saveta za nove insuline, smatra da bi ovaj pametni insulin mogao doneti prekretnicu u lečenju dijabetesa tipa 1. „Čak i sa naprednim insulinima koje danas koristimo, ljudi sa dijabetesom tipa 1 moraju uložiti mnogo napora kako bi održali ravnotežu između kontrole glikemije i izbegavanja hipoglikemije“, izjavio je Heise.
„Pametni insulini, koji reaguju na nivo glukoze, smatraju se svetim gralom u oblasti insulina, jer bi mogli biti najbliže rešenju za dijabetes tipa 1“, dodao je.
Oko 3 miliona funti dodeljeno je za šest istraživačkih projekata usmerenih na razvoj različitih vrsta pametnih insulina. Svaki od tih projekata ima za cilj usavršavanje brzine i preciznosti delovanja pametnog insulina, što bi moglo značajno olakšati upravljanje dijabetesom tipa 1 i smanjiti rizik od dugoročnih komplikacija.
Pored toga, potrebni su brži insulini kako bi se unapredila funkcija inzulinskih pumpi i hibridnih sistema zatvorene petlje, koji se oslanjaju na insulin koji trenutno reaguje na promene nivoa glukoze u krvi.
Dr. Elizabeth Robertson, direktorka istraživanja u organizaciji Diabetes UK, izjavila je da ovi projekti imaju potencijal da potpuno transformišu lečenje dijabetesa tipa 1.