Sve veći broj incidenata u kojima ruski dronovi i rakete ulaze u vazdušni prostor zemalja NATO-a, poput Rumunije i Letonije, predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za istočne članice alijanse. U nedelju, 8. septembra, dva rumunska borbena aviona F-16 poletela su iz baze u blizini ukrajinske granice zbog otkrivenog ruskog drona koji je narušio rumunski vazdušni prostor. Dron je ostao na teritoriji Rumunije više od 30 minuta, što je izazvalo uzbunu među stanovništvom i primoralo NATO da razmisli o odgovoru na ova česta kršenja.
Slični incidenti se sve češće dešavaju i u drugim zemljama NATO-a, poput Letonije, gde se nedavno srušio ruski dron u blizini granice sa Belorusijom. Eksperti upozoravaju da je Rusija spremna da preuzme veće rizike, testirajući spremnost NATO-a da odgovori.
NATO pod pritiskom da deluje
Prema rečima Džejmija Šeja, bivšeg zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a, alijansa se suočava sa sve većim pritiskom da odgovori na ova kršenja. „NATO mora da pruži veću zaštitu svojim članicama“, rekao je Šej, ističući da NATO mora da zadrži svoju posvećenost zaštiti svakog pedalj teritorije alijanse.
Iako NATO osuđuje ove upade, navodeći ih kao neodgovorne i opasne, zvaničnici tvrde da nema dokaza da se radi o namernim napadima. Međutim, stručnjaci smatraju da Rusija možda testira reakcije NATO-a i pokušava da pronađe slabosti u komunikacijama i akcijama saveznika.
Da li NATO treba da obara ruske dronove?
Jedno od ključnih pitanja je da li NATO treba da počne da obara ruske dronove koji ulaze u njegov vazdušni prostor. Poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski nedavno je izjavio da Poljska, kao i druge zemlje koje se graniče sa Ukrajinom, imaju „dužnost“ da obore ruske rakete pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor.
Međutim, NATO do sada nije podržao ovu ideju, pozivajući se na rizik od eskalacije sukoba sa Rusijom. Svaka takva akcija mogla bi da približi alijansu direktnoj konfrontaciji, čega se mnoge članice, poput Nemačke i Francuske, plaše u trenutnim političkim okolnostima.
Moguća tampon zona iznad zapadne Ukrajine
Eksperti sugerišu mogućnost uspostavljanja tampon zone iznad zapadne Ukrajine kako bi se sprečilo da ruski avioni ulete u vazdušni prostor NATO-a. To bi omogućilo Poljskoj i Rumuniji ne samo da zaštite svoje građane, već i da obezbede ukrajinske gradove poput Lavova, koji su često meta ruskih napada.
Džejmi Šej naglašava da bi takva zona morala da bude operativno efikasna i da bi morala da presreće i dronove i balističke rakete. Tampon zona od 100 kilometara unutar ukrajinske teritorije mogao bi da bude minimum koji bi obezbedio dovoljno vremena za blagovremeno delovanje.
Političke prepreke
Na kraju krajeva, sve zavisi od političke volje zemalja članica NATO-a. Iako NATO ima tehničke kapacitete da uspostavi takvu zonu, političke prepreke, posebno u SAD, Francuskoj i Nemačkoj, usporavaju donošenje ovakvih odluka. Stručnjaci smatraju da će NATO ostati oprezan dok ne dođe do ozbiljnog incidenta na teritoriji jedne od članica, koji bi mogao iz korena da promeni situaciju.
U međuvremenu, pritisak na NATO raste, dok su ruski napadi na zapadnu Ukrajinu sve češći, a time i pretnje susednim zemljama.