Evropa bi mogla da se suoči s hladnijom zimom, a tržište gasa ostaje u nestabilnoj situaciji, što bi moglo dovesti do viših cena gasa, upozoravaju stručnjaci iz Oksfordskog instituta za energetske studije (OIES). Nakon dve godine blagih zima, očekuje se da bi potražnja za gasom mogla porasti za osam do 10 milijardi kubika ako zima bude blaga, dok bi hladna zima mogla zahtevati dodatnih 20-25 milijardi kubika gasa u odnosu na prethodnu godinu.
Septembarsko hladno vreme je pokazalo koliko temperature mogu uticati na potražnju za gasom, posebno u domaćinstvima i poslovnim sektorima.
Rana upozorenja sugerišu da bi fenomen La Niña mogao doneti niže temperature u zapadnoj i srednjoj Evropi, iako se predviđa da bi one mogle biti toplije od dugogodišnjeg proseka. Cena gasa je porasla u trećem kvartalu 2024. godine usled ograničene ponude i povećane konkurencije. Zbog manjih proizvodnih kapaciteta i prekida gasovoda iz Norveške, tržište se suočilo s rastom cena.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na rast cena jeste pojačana globalna potražnja za tečnim prirodnim gasom (LNG), posebno iz Azije, dok evropska potražnja ostaje slabija. Međutim, to nije sprečilo porast cena usled oskudice ponude.
Kako se zima bliži, tržište ostaje ranjivo. U izveštaju OIES-a upozorava se da bi La Niña mogla dovesti do dodatnog povećanja potražnje za grejanjem, što bi dodatno opteretilo evropske zalihe. Dve blage zime su smanjile pritisak na skladišta, a naglo spuštanje temperatura moglo bi izazvati dalja poskupljenja.
Evropa se u velikoj meri oslanja na uvoz tečnog gasa, što znači da će i dalje plaćati više za snabdevanje, posebno dok se nadmeće s rastućom potražnjom iz azijskih zemalja. Ako se zima pokaže hladnijom od očekivane, evropske zemlje će biti prinuđene da uvezu dodatne količine LNG-a, što bi moglo dodatno povećati troškove grejanja.
Podaci pokazuju da su potrebe Evrope za gasom 2019. godine dostigle 550 milijardi kubnih metara. U 2020. godini potrošnja je iznosila 534 milijarde kubnih metara, dok je 2021. godine porasla na 553 milijarde. Međutim, u 2022. godini potrošnja je opala na 496 milijardi kubnih metara, a u 2023. godini iznosila je 465 milijardi kubnih metara.
