Kalifornija, 20. oktobar 2024. – Kalifornijski start-up Heliospect Genomics izazvao je veliku pažnju i brojne kontroverze nudeći imućnim parovima testiranje inteligencije embriona, dok se istovremeno suočava sa kritikama stručnjaka koji smatraju da se ovakvim praksama korača po „etičkom minskom polju“. Kompanija nudi analizu do 100 embriona i naplaćuje ovu uslugu i do 50.000 dolara, tvrdeći da njihova genetska selekcija može povećati IQ za više od šest poena.
Testiranje genetskih osobina: pitanje etike i društvenih posledica
Prema istraživanju britanskog Gardijana, snimci koje je snimila aktivistička grupa Hope Not Hate otkrili su da Heliospect koristi metode koje omogućavaju testiranje embriona na osnovu različitih osobina, uključujući IQ, pol, visinu i rizik od mentalnih bolesti. Ova tehnologija, koja koristi podatke iz UK Biobank – genetske baze podataka koju finansiraju britanski poreski obveznici – još uvek nije legalna u Velikoj Britaniji, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama zakonski dozvoljena, ali nije komercijalno dostupna.
„Čini se da snimci pokazuju eksperimentalne tehnike genetske selekcije koje parovima omogućavaju da biraju najpametnije embrione, što otvara brojna pitanja o budućnosti genetske selekcije i genetskog poboljšanja,“ navodi anonimni izvor iz grupe Hope Not Hate.
Rizici i društvene posledice: „superiorni“ i „inferiorni“ genetski materijali?
Mnogi stručnjaci i bioetičari upozoravaju da ovakvi testovi mogu stvoriti ozbiljne društvene probleme. Profesor Dagan Vels, specijalista za reproduktivnu genetiku na Univerzitetu u Oksfordu, izražava zabrinutost da javnost nije dovoljno upoznata sa širim implikacijama ovakvih tehnologija. „Da li zaista želimo da živimo u svetu gde su genetski ‘superiorni’ embrioni birani za roditeljstvo?“, pita se Vels.
Kritike stižu i sa strane Kejt Hason, pomoćnice direktora Centra za genetiku i društvo u Kaliforniji, koja upozorava na opasnosti od normalizacije ideje da određeni genetski materijali budu smatrani „superiornim“, dok se drugi mogu označiti kao „inferiorni“. „Uvođenje takvih tehnologija može podržati nejednakost i uverenje da je biologija glavni faktor u oblikovanju društvenih razlika“, navodi Hason.
Poligensko bodovanje i „tamna trijada“
Iako je u početku „Heliospect“ nudio testiranje samo za osnovne fizičke osobine i IQ, vodeći genetičari, poput direktora kompanije Majkla Kristensena, najavili su širenje usluga na „poligensko bodovanje“ koje bi omogućilo selekciju na osnovu dodatnih karakteristika, uključujući ličnost, depresiju, kreativnost, pa čak i osobine „tamne trijade“ – makijavelizam, narcizam i psihopatija.
Iako Kristensen tvrdi da će takva selekcija doneti bolju budućnost, mnogi stručnjaci smatraju da ovakvi predlozi vode u opasnom pravcu. „Šta sledeće? Da biramo decu na osnovu njihove sposobnosti da budu uspešni u određenim društvenim ulogama?“ postavljaju pitanje kritičari.
Liberalna eugenika i genetska selekcija: budućnost ili pretnja?
Kontroverze oko „Heliospecta“ ne prestaju. Iako se kompanija brani tvrdnjama da posluje u skladu sa zakonima Sjedinjenih Američkih Država, mnogi smatraju da će ovakva praksa imati dugoročne posledice po društvo. Akademik Džonatan Anomali, koji se povezuje s promovisanjem „liberalne eugenike“, veruje da bi roditeljima trebalo dati slobodu da koriste tehnologiju za poboljšanje života svoje dece, što je u suprotnosti sa državnom kontrolom nad takvim procesima.
Za sada, „Heliospect“ tvrdi da ne planira da ponudi testiranje na fizičke osobine ili „tamne trijade“ i da ne podržava proizvodnju embriona u industrijskom obimu, iako je Kristensen prethodno govorio o mogućnosti uzgoja „elite“ embriona u laboratorijama.
Kako tehnologija napreduje, prednost ili opasnost ovakvih usluga biće sve više na dnevnom redu. Stručnjaci se slažu da je pitanje genetske selekcije i poboljšanja budućnosti svakog pojedinca ozbiljno etičko i društveno pitanje na kojem će biti potrebno sprovesti globalnu i temeljnu diskusiju.
