Da li vam se nekada desilo da kupite neverovatno jeftinu avio-kartu, a onda tokom procesa prijave za let shvatite da morate da doplatite dodatni novac samo da biste sedeli pored svog deteta? Ova praksa niskotarifnih kompanija već godinama frustrira putnike širom sveta, ali čini se da je bahatom ponašanju prema porodicama konačno odzvonilo. Irska avio-kompanija Ryanair našla se u središtu velike istrage zbog svoje kontroverzne politike naplate rezervacije sedišta roditeljima koji žele da na letu budu smešteni pored svoje maloletne dece ili osoba koje zavise od njihove nege.
Ovaj potez regulatornih tela i organizacija za zaštitu potrošača mogao bi da predstavlja ozbiljan udarac za poslovni model niskobudžetnih prevoznika, ali i istorijsku pobedu za prava putnika širom Evrope.
Bezbednost dece ne sme biti dodatna usluga koja se naplaćuje
Osnovni problem koji je pokrenuo ovu istragu nije samo pitanje novca i skrivenih troškova, već pre svega pitanje elementarne bezbednosti. Prema strogim vazduhoplovnim pravilima, u slučaju vanrednih situacija, iznenadnih turbulencija ili hitne evakuacije aviona, od ključne je važnosti da roditelj ili staratelj bude u neposrednoj blizini deteta kako bi mu pomogao sa maskom za kiseonik ili pojasom za spasavanje. Malo dete u stanju panike ne može samo da isprati bezbednosne procedure.
Međutim, algoritam koji Ryanair i slične kompanije koriste za dodelu sedišta često namerno razdvaja putnike koji se nalaze na istoj rezervaciji, ukoliko oni nisu unapred platili za odabir mesta. Zbog toga se roditelji osećaju ucenjeno – ili će platiti dodatnu taksu koja za višečlanu porodicu nimalo nije zanemarljiva, ili će rizikovati da njihovo dete sedi u drugom redu, okruženo potpuno nepoznatim ljudima. Mnoge evropske asocijacije za zaštitu potrošača ističu da je ovo klasičan primer nepoštene poslovne prakse i nedopustivog psihološkog pritiska na klijente.
Kako zapravo funkcioniše model niskotarifnih kompanija
Da bismo razumeli zašto Ryanair toliko grčevito insistira na ovoj praksi, moramo sagledati njihov celokupan poslovni model. Niskotarifne avio-kompanije privlače putnike izuzetno niskim osnovnim cenama karata, koje su često jeftinije od autobuske karte. Međutim, ta osnovna tarifa vam obezbeđuje samo jedno – fizički prevoz od tačke A do tačke B u nasumično dodeljenom sedištu.
Sve ostalo u avio-industriji smatra se dodatnom uslugom. Želite veći ručni prtljag u kabini? To se plaća. Želite brži prolazak kroz kontrolu? I to se plaća. Želite da sedite pored osobe sa kojom putujete? Algoritam će vas sistematski razdvojiti osim ako ne izvadite kreditnu karticu i doplatite taksu za rezervaciju mesta.
Za Ryanair, prihodi od ovih „sporednih“ uslugama čine ogroman procenat ukupne godišnje zarade. Ipak, zakonodavci sada povlače jasnu pravnu i etičku liniju – jedno je naplatiti dodatni kofer ili sendvič na letu, a sasvim je drugo ugroziti komfor, bezbednost i emocionalni mir maloletnih lica zarad ekstra profita kompanije.
Šta istraga može da promeni u industriji putovanja
Ukoliko nadležne institucije zvanično zaključe da je ova praksa nezakonita i u direktnoj suprotnosti sa pravima potrošača, Ryanair, ali i sve druge avio-kompanije koje primenjuju slične metode, mogle bi se suočiti sa drakonskim novčanim kaznama. Još važnije, mogle bi biti zakonski primorane da trajno izmene svoj softver za rezervacije.
U idealnom scenariju za putnike, sistem avio-kompanija bi morao automatski i potpuno besplatno da grupiše maloletnu decu sa njihovim roditeljima ili starateljima tokom procesa izdavanja karata. Slične inicijative već su zaživele u nekim evropskim državama, gde su nacionalne agencije za civilno vazduhoplovstvo izdale striktne preporuke da deca mlađa od određenog uzrasta moraju sedeti pored odrasle osobe iz iste rezervacije, bez izgovora.
Dok čekamo konačan epilog ove velike istrage, putnicima se savetuje da se na vreme informišu o uslovima putovanja. Mnogi iskusni putnici rešavaju ovaj problem tako što se oslanjaju na dobru volju kabinskog osoblja, koje često pred poletanje pokuša da spoji razdvojene porodice, ili na ljubaznost drugih putnika koji su spremni da zamene sedišta. Ipak, oslanjanje na tuđu empatiju ne bi smelo da bude zamena za jasno regulisana i zaštićena prava.
Ova istraga je snažan signal da vreme skrivenih taksi i agresivne monetizacije osnovnih ljudskih potreba tokom letenja polako, ali sigurno prolazi. Ostaje samo da se vidi kako će Ryanair prilagoditi svoju dugoročnu strategiju i da li će eventualni pad prihoda od rezervacije sedišta pokušati tiho da nadoknade kroz povećanje osnovne cene karata za sve putnike.
