Kip Slobode, Holivud, Grand Kanjon – slike su koje decenijama mame uzdahe turista širom sveta. Amerika je oduvek bila jedna od najpoželjnijih svetskih destinacija. Ipak, godinama nakon potpunog otvaranja granica posle pandemije, brojke otkrivaju jednu zbunjujuću istinu: strani turisti se još uvek nisu vratili u Ameriku u onom broju u kojem su dolazili pre 2019. godine.
Dok se američka domaća turistička industrija oporavila, međunarodni dolasci i dalje zaostaju, ostavljajući mnoge da se pitaju – gde su nestali turisti? Odgovor je kompleksan i leži u kombinaciji snažne ekonomije, rigidne birokratije i promenjenih globalnih navika, a posledice se i te kako osećaju i kod putnika iz Srbije.
1. Glavni krivac: Nepobedivi dolar
Osnovni i najočigledniji razlog je snaga američkog dolara. U poslednjih nekoliko godina, dolar je značajno ojačao u odnosu na većinu svetskih valuta, uključujući i evro.
- Šta to u praksi znači? Za istu količinu evra koju turista iz Srbije ili Evrope ponese sa sobom, danas dobija znatno manje dolara nego pre nekoliko godina. To direktno znači da su smeštaj u hotelu, hrana u restoranu, ulaznice za muzeje, šoping i prevoz postali osetno skuplji za svakog ko ne prima platu u dolarima. Putovanje koje je nekada bilo skupo, sada je za mnoge porodice iz srednje klase postalo luksuz.
2. „Vrata tvrđave“: Viza kao nepremostiva prepreka
Za građane mnogih zemalja, uključujući i sve zemlje Zapadnog Balkana, put u Ameriku ne počinje kupovinom avio-karte, već mukotrpnim i neizvesnim procesom apliciranja za turističku vizu.
- Dugo čekanje i visoki troškovi: Čekanje na termin za intervju u američkoj ambasadi može trajati mesecima. Takse za apliciranje nisu zanemarljive i ne vraćaju se u slučaju da viza bude odbijena. Proces prikupljanja dokumentacije je obiman i stresan. Mnogi potencijalni turisti, suočeni sa ovom birokratskom preprekom, jednostavno odustanu i odluče se za destinacije u koje mogu da putuju bez vize.
3. Paradoks potrošnje: Manje ljudi, ali više novca
Zanimljivo je da, uprkos manjem broju turista, oni koji ipak dođu u Ameriku troše više novca nego ikada pre. Ovaj paradoks se objašnjava sa nekoliko faktora:
- Sastav turista se promenio: Put u SAD su sada u mogućnosti da priušte uglavnom bogatiji turisti, koji i inače troše više na luksuzne hotele, skupe restorane i brendiranu robu.
- „Putovanje iz osvete“: Post-pandemijski fenomen gde ljudi, nakon godina ograničenja, žele da sebi priušte „putovanje života“ i ne štede novac.
- Inflacija: Cene u samoj Americi su više nego 2019. godine, pa je i za isti doživljaj potrebno izdvojiti više novca.
Pogled iz Srbije: Američki san na čekanju?
Za građane Srbije, svi ovi globalni izazovi su još izraženiji.
- Dvostruki udar na budžet: Pored nepovoljnog kursa dolara, tu su i izuzetno visoke cene avio-karata sa beogradskog aerodroma ka destinacijama u SAD.
- Stres oko vize: Proces apliciranja za vizu u ambasadi u Beogradu za mnoge predstavlja najveći faktor odvraćanja. Neizvesnost ishoda čini dugoročno planiranje putovanja gotovo nemogućim.
- Šok na licu mesta: Čak i oni koji dobiju vizu i otputuju, često se suočavaju sa „cenovnim šokom“ kada shvate koliko hrana, smeštaj i usluge koštaju kada se preračunaju iz dolara u dinare ili evre.
Popularni „Work and Travel“ programi za studente i dalje predstavljaju najpristupačniji način da mladi iz Srbije posete Ameriku, ali i oni osećaju pritisak jačeg dolara i viših troškova života.
Zaključak
Oporavak američkog turizma je priča o dva grada. Dok luksuzni segment cveta, masovni turizam, koji je nekada bio pokretačka snaga, i dalje se bori. Kombinacija jake valute i komplikovane vizne politike stvorila je visoku barijeru koju mnogi ne mogu ili ne žele da preskoče.
Dok se Amerika divi milionima turista na filmskim platnima, mnogi stvarni putnici iz Evrope i Srbije će, bar za sada, svoj novac i vreme radije investirati u neku pristupačniju i otvoreniju destinaciju. Da bi ponovo privukla ceo svet, Amerika će morati da ponudi više od atrakcija – moraće ponovo da ponudi osećaj dobrodošlice i pristupačnosti.
