Visoke cene nafte ne zavise od Džo Bajdena, Donalda Trampa ili Skota Šefilda, već od političkih odluka lidera zemalja izvoznica nafte.
Trenutna cena nafte daleko je iznad dugoročnog marginalnog troška i održava se na tom nivou ne samo zahvaljujući kvotama OPEC+ (koje trenutno drže van tržišta 3,5 miliona barela dnevno), već i političkim odlukama nekoliko ključnih lidera.
Politički Lideri u Igru
Jedini lider koji će definitivno biti zamenjen je predsednik Meksika, Lopez Obrador, koji nije samo sarađivao sa OPEC+ već je i ograničio investicije i proizvodnju u svojoj zemlji. Gigantsko naftno polje Zama (rezerve 600 miliona barela) otkriveno je od strane stranih kompanija u vreme deregulacije koju je pokrenuo njegov prethodnik. Obrador je prepravio ugovor i povukao te reforme, fokusirajući se na nacionalnu naftnu kompaniju i domaću preradu. Njegova naslednica, ideološki saveznik, deluje pragmatičnije, što bi moglo dovesti do skromnog povećanja proizvodnje nafte u narednih pet godina.
Naredni lider je predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, koji je nastavio razorne ekonomske politike svog prethodnika, što je dovelo do skoro potpunog smanjenja venecuelanskog izvoza nafte zbog sankcija. Izbori krajem jula mogli bi dovesti do njegovog odlaska, ali to ostaje neizvesno. Ukoliko odbije da prizna izbore, mogao bi izazvati međunarodni bes.
U Iranu, Ajatolah Homeini trenutno drži uzde vlasti, ali sa sve klizavijim držanjem. Većina konzervativaca zalaže se za reforme koje bi mogle povećati proizvodnju nafte, ali su dobrobit zemlje i građana često sekundarni u odnosu na političke interese lidera.
Rusija i Saudijska Arabija
Rusija, značajan faktor neizvesnosti, zadržava skoro milion barela dnevno nafte van tržišta zbog kvota, a još pola do milion barela izgubljeno je zbog sankcija. Iako je Putin trenutno zdrav, rastući broj žrtava u ukrajinskom ratu povećava nezadovoljstvo. Promena rukovodstva u Rusiji mogla bi značiti kraj sankcija na naftu i obnovljene izvoze gasa.
Uloga prestolonaslednika Mohameda bin Salmana u Saudijskoj Arabiji ostaje ključna u održavanju cena nafte. Njegovo vođstvo se ne čini ugroženim, ali promena njegovog mišljenja može brzo smanjiti cenu nafte. Saudijska Arabija nosi glavni teret smanjenja proizvodnje radi podrške cenama, a povećanje izvoza može značajno smanjiti cene nafte.
Zaključak
Politički rizici, poput zabrane frekinga u SAD, građanskih ratova ili sukoba u ključnim naftnim regijama, mogu značajno uticati na cene nafte. Iako nijedan od ovih scenarija trenutno ne izgleda verovatno, oni ostaju relevantni za analizu tržišta. Na kraju, održavanje proizvodnje pod kontrolom u velikoj meri zavisi od trenutnog rukovodstva u zemljama izvoznicama nafte, a nijedan lider ne ostaje zauvek.