Prema podacima iz Strategije poboljšanja bezbednosti u drumskom saobraćaju, više od trećine vozača u Crnoj Gori nije koristilo sigurnosni pojas najmanje jednom u prethodnih mesec dana, dok skoro polovina nije koristila sedišta za decu tokom prevoza.
Crna Gora je najlošije rangirana država u Evropi po pitanju upotrebe zaštitnih sistema u vozilima, kao što su sigurnosni pojasevi i dečja sedišta, što u kombinaciji sa čestom brzom vožnjom predstavlja ozbiljan saobraćajni problem.
Prema podacima iz Strategije bezbednosti u drumskom saobraćaju za period od 2024. do 2030. godine, preko trećine vozača nije koristilo sigurnosni pojas barem jednom u prethodnih mesec dana, a skoro polovina nije koristila sedište za decu prilikom prevoza.
“Ovi podaci su posebno zabrinjavajući, pogotovo kada se uporede sa stanjem u drugim evropskim zemljama, gde je Crna Gora na poslednjem mestu po upotrebi zaštitnih sistema u vozilima… Upotreba sigurnosnog pojasa značajno smanjuje rizik smrtnog ishoda (za vozače oko 50%, putnike na prednjem sedištu oko 40%, a za decu oko 50%), te promene u ponašanju i stavovima građana u vezi sa korišćenjem zaštitnih sistema predstavljaju ključni izazov u ovoj oblasti”, navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova.
Takođe, izveštaj pokazuje da je više od 84% vozača u Crnoj Gori priznalo da su najmanje jednom u prethodnom mesecu vozili iznad dozvoljene brzine, kako u naseljenim, tako i van naseljenih mesta.
Problem prekomerne brzine je u Crnoj Gori izraženiji u poređenju sa ostalim evropskim zemljama, svrstavajući je među najlošije rangirane države po ovom pitanju.
“Brza vožnja ne samo da povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, već i pogoršava njihove posledice. S obzirom na to da je brzina jedan od tri glavna faktora rizičnog ponašanja u Evropi, neophodno je da se fokus stavlja na strateško upravljanje brzinama”, naglašava se iz MUP-a.
Takođe, više od polovine vozača putničkih vozila u Crnoj Gori prijavilo je da su upravljali vozilom dok su bili umorni, što je dva i po puta više u poređenju sa evropskim prosekom.
“Izloženost umoru je faktor u 10-20% saobraćajnih nezgoda, te je neophodno razmotriti mehanizme za smanjenje uticaja ovog faktora, posebno kroz kontrolisanje vremena vožnje, edukaciju i nadzor mladih vozača.”
Neupotreba zaštitne opreme kod biciklista je takođe zabrinjavajuća. Preko 80% biciklista u Crnoj Gori ne koristi zaštitnu kacigu, a gotovo tri četvrtine njih ne koristi reflektujuće prsluke u uslovima smanjene vidljivosti. Pored toga, trećina biciklista priznaje da su prošli kroz crveno svetlo na semaforu.
Upotreba slušalica tokom vožnje bicikla, što ometa vizuelnu i slušnu pažnju, takođe je rasprostranjena. Više od četvrtine biciklista u Crnoj Gori koristi slušalice tokom vožnje, što je povoljniji rezultat u odnosu na većinu zemalja EU.
Ponašanje pešaka takođe doprinosi riziku u saobraćaju. Preko 80% pešaka u Crnoj Gori prelazi ulicu van pešačkog prelaza, što povećava rizik od nesreća.
U oblasti vožnje pod uticajem alkohola i droga, više od trećine vozača priznalo je da su vozili nakon konzumiranja alkohola, što je dvostruko više u odnosu na evropski prosek.
Brza vožnja, koja kod mnogih vozača izaziva osećaj zadovoljstva, i dalje je jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda, uprkos tome što vozači znaju za rizike koje ona nosi.
