Iako je ustaljeno mišljenje da se boja kose može promeniti zbog stresa, to nije naučno dokazano. Međutim, folikuli mogu biti promenjeni zbog određene vrste povrede, zbog čega se ponekad dogodi da osoba ima beli pramen kose.
Bolesti poput vitiliga (stanje koje uzrokuje depigmentaciju) i alopecije, odnosno gubitka kose, takođe mogu rezultirati gubitkom pigmenta u kosi.
Nije istina ni da će vam narasti tri nove sede dlake ako iščupate jednu. Dakle, određeni stil ili način života nema nikakvog stvarnog uticaja na to hoće li vaša kosa postati seda ili ne. Jedini pravi faktor kojem možete zahvaliti što ste osedeli još u 30-im ili 40-im godinama života je genetika.
Ako obratite pažnju na svoju porodicu, uključujući roditelje i njihove roditelje, odnosno bake i dedove, dobićete odgovor na pitanje šta možete očekivati da će se dogoditi s vašom kosom.
Kada je reč o ćelavosti, genetska predispozicija se obično nasleđuje od majke, ali postoje i drugi faktori.