Vukovi su doživeli izuzetan povratak širom Evrope, oporavivši se od skoro potpunog izumiranja do populacije od oko 19.000 jedinki. Ipak, njihov povratak izazvao je tenzije između ekologa i ruralnih zajednica, posebno farmera.
Ove nedelje Evropska komisija će odlučiti da li će smanjiti pravni status zaštite vukova sa „strogo zaštićenih“ na „zaštićene“, što bi moglo omogućiti širu praksu odstreljivanja. Dok farmeri i neki donosioci odluka, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, podržavaju ovu promenu, ekološke grupe upozoravaju da ona nije zasnovana na naučnim dokazima i da bi mogla ugroziti decenije napretka u očuvanju prirode.
Kontroverzni povratak vrste
Vukovi, koji su kroz istoriju lovljeni do ivice izumiranja, profitirali su od kampanja za očuvanje podržanih politikama EU o biodiverzitetu. Njihova ekološka uloga je ključna: kao vršni predatori, vukovi pomažu u regulisanju populacije plena, što doprinosi zdravijim ekosistemima. Međutim, njihov povratak doneo je probleme, posebno farmerima koji se nisu susretali s njihovim prisustvom decenijama.
Gubici stoke su značajni, sa preko 11.000 ovaca i koza ubijenih u Francuskoj tokom 2020. godine. Iako se farmerima nude kompenzacije, kritičari smatraju da one nisu dovoljne i da ne rešavaju suštinske probleme.
Sukob očuvanja i poljoprivrede
Ekolozi predlažu rešenja poput električnih ograda, pasa čuvara i prisustva ljudi kako bi se smanjili konflikti. Međutim, mnogi farmeri tvrde da su ove mere neefikasne, posebno s obzirom na rastuće populacije vukova. Neki strahuju da stroga zaštita ugrožava biodiverzitet, jer se previše oslanja na fizičke prepreke poput velikih ograda.
Politizacija debate o vukovima
Pitanje vukova postaje sve politički osetljivije. U Švedskoj su kontroverzni lovovi na vukove bili dozvoljeni, dok su u Bavarskoj zakoni sada omogućili odstrel više vukova kada dođe do napada na stoku. Političari su ponekad koristili ove tenzije, predstavljajući vukove kao simbole sukoba između urbanih i ruralnih oblasti.
Na nivou EU, lično iskustvo Ursule fon der Lajen, koja je izgubila svog ponija u napadu vuka, dodatno je emocionalno obojilo debatu.
Put ka suživotu
Stručnjaci naglašavaju potrebu za lokalno prilagođenim rešenjima i boljom saradnjom sa ruralnim zajednicama. Politike koje se nameću odozgo često ne rešavaju jedinstvene izazove sa kojima se suočavaju regioni s rastućim populacijama vukova.
Društvena naučnica Hana Peterson predlaže da se vukovi iskoriste kao prilika za ruralni razvoj, rešavajući dugogodišnje ekonomske ranjivosti marginalizovanih oblasti. Ekolog Glen Leliveld ističe obrazovanje, finansijsku podršku i infrastrukturu kao ključne korake ka smanjenju sukoba.
Dok EU razmatra promene u zaštiti vukova, odluka će verovatno odraziti šire sukobe između ciljeva očuvanja prirode i opstanka ruralnih zajednica. Pronalaženje ravnoteže između ovih interesa ostaje ključno za očuvanje biodiverziteta i održivi razvoj zajednica.
