Dugo se šuškalo, analiziralo i nagađalo, ali sada je zvanično – Donald Trump je povukao potez koji bi mogao fundamentalno da promeni američku, ali i globalnu ekonomiju i medicinu. Potpisivanjem nove izvršne uredbe, pokrenut je proces reklasifikacije kanabisa na federalnom nivou, što predstavlja jednu od najradikalnijih promena u politici prema drogama u poslednjih pola veka.
Iako je ova tema decenijama bila politički „vruć krompir“, čini se da je pragmatizam nadvladao ideologiju. Odluka da se kanabis premesti iz najstrože kategorije zabranjenih supstanci u kategoriju lekova sa kontrolisanom upotrebom nije samo zdravstveno pitanje – to je pre svega ogroman ekonomski signal.
Šta zapravo znači „reklasifikacija“?
Da bismo razumeli težinu ove odluke, moramo pogledati trenutni zakon. Do sada, kanabis je u Sjedinjenim Američkim Državama bio klasifikovan kao supstanca „Schedule I“ (Raspored I). U prevodu, federalna vlada ga je tretirala isto kao heroin ili LSD – kao drogu sa visokim potencijalom za zloupotrebu i bez ikakve priznate medicinske vrednosti.
Ovom uredbom, Trump i njegova administracija nalažu prelazak kanabisa u „Schedule III“. U ovoj kategoriji se nalaze lekovi poput ketamina, anaboličkih steroida ili tilenola sa kodeinom.
Ovo je priznanje dve ključne stvari:
- Kanabis ima legitimnu medicinsku primenu.
- Potencijal za zloupotrebu je manji nego kod teških droga.
Ekonomski zemljotres: kraj poreskog pakla za kompanije
Ono što Forbes i drugi ekonomski analitičari ističu kao najvažniju posledicu ove odluke nije sama legalizacija (koja je i dalje stvar pojedinačnih država), već promena poreskog tretmana.
Do sada su kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom kanabisa bile pod udarom člana poreskog zakona poznatog kao Section 280E. Ovaj zakon im je zabranjivao da odbijaju standardne poslovne troškove (plate, kirije, marketing) od poreza, jer se bavile prometom supstance iz „Schedule I“. To je značilo da su plaćale efektivnu poresku stopu od čak 70% ili više!
Prelaskom u „Schedule III“, član 280E prestaje da važi za njih. To znači da će milijarde dolara, koje su do sada išle u federalni budžet kroz kaznene poreze, sada ostajati firmama za investicije, istraživanje i zapošljavanje. Očekuje se nagli skok vrednosti akcija kompanija iz ove industrije na berzi.
Uticaj na medicinu i istraživanja
Naučnici su godinama bili vezanih ruku. Zbog strogih federalnih zakona, sprovođenje kliničkih studija o lekovitim svojstvima kanabisa bilo je birokratski gotovo nemoguće, uprkos tome što su milioni pacijenata tvrdili da im pomaže kod bolova, anksioznosti ili epilepsije.
Ova uredba otvara vrata za FDA (Uprava za hranu i lekove) i velike farmaceutske kuće da uđu u igru. Očekuje se eksplozija novih istraživanja i patentiranje lekova na bazi kanabinoida, što će ovu biljku iz „sive zone“ prebaciti u apoteke na potpuno legalan i standardizovan način.
Politička pozadina: zašto baš sada?
Zanimljivo je posmatrati ovaj potez iz ugla političke strategije. Iako su Republikanci tradicionalno konzervativniji po pitanju droga, Trump ovim potezom cilja na nekoliko grupa:
- Libertarijance koji veruju u manje mešanje države u lične izbore.
- Mlade glasače kojima je ovo važna tema.
- Veterane, koji su jedna od najglasnijih grupa koja zagovara medicinsku upotrebu kanabisa za lečenje PTSP-a i hroničnog bola.
Ovim potezom se izbija jak adut iz ruku Demokrata, pokazujući da i konzervativna administracija može donositi progresivne odluke kada je u pitanju deregulacija tržišta.
Šta sledi dalje?
Važno je napomenuti da ovo nije potpuna federalna legalizacija rekreativne upotrebe (kao što je slučaj sa alkoholom). Kanabis će i dalje biti kontrolisana supstanca, ali sa mnogo blažim režimom.
Ipak, ovo je „početak kraja“ prohibicije kakvu poznajemo. Banke će sada lakše poslovati sa ovim firmama, investicioni fondovi će slobodnije ulagati, a stigma koja prati ovu biljku već decenijama polako odlazi u istoriju. Amerika je ovim potpisom poručila svetu: industrija kanabisa više nije „divlji zapad“, već legitimna grana ekonomije.
