U četvrtak, 21. marta u 18 časova, u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini biće otvorena izložba radova francuske umetnice Margo. Dan kasnije u 20 časova, radovi ove umetnice biće izloženi i u umetničkom prostoru Kula u Cetinjskoj ulici u Beogradu. Kustosi izložbe u Jagodini su dr Ivana Bašičević Antić, Vladimir Kokoruš i Radmila Stamenković, a kustoskinja beogradske izložbe je Teodora Jeremić.
U petak 22. marta u 18 časova, pre otvaranja izložbe u Kuli biće održan razgovor na temu “Žene u Art Brutu”, koji će moderirati Senka Latinović (MNMU) i Amalija Stojsavljević (Art Brut Srbija), uz online učešće Irine Katnik iz muzeja Guging u Austriji i art brut istraživačice Isli Egzi Celik iz Londona, kao i fizičko prisustvo umetnica Kejti Voznicki i Margo.
Na izložbi u Jagodini biće predstavljeni radovi velikih razmera na mešovitim medijima na papiru, serija crteža prikazanih na starim fotografijama i sveske ispunjene studijama organskih oblika nalik cvetu. Konfigurisanjem izložbenog prostora, Muzej naivne i marginalne umetnosti želi da dočara Margoin sopstveni studio, unutrašnje i spoljašnje utočište koje uranja gledaoca u umetnikovu veoma idiosinkratičnu viziju sveta.
Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, povodom ove izložbe je rekla: „Savremena francuska umetnica Margo je samostalnu izložbu u muzeju dobila prema pravilniku Trijenala, kao dobitnica nagrade žirija na poslednjem Trijenalu intuitivne umetnosti RawIntuitive koji se održao u MNMU 2022. godine. Pripremajući tu izložbu, shvatili smo da je potrebno da se i šira publika upozna sa ovim bogatim opusom te smo se odlučili da se izložba odvija istovremeno na dva mesta, u Kuli, umetničkom habu u Beogradu, i u MNMU u Jagodini. Izložbu u Jagodini pratiće i dokumentarni film o umetnici u produkciji ADAGP iz Pariza, kao i dokumentarna građa koja daje uvid u njen proces stvaranja. Snažan kolorit, veliki formati kao i podatak da je svaki njen umetnički rad proizvod brojnih sati posvećenog rada elementi su bogatog opusa s kojim će publika moći da se upozna“.
Rođena 1982. godine i odrasla u provinciji Beri u centralnoj Francuskoj, Margo je vodila sopstveni biznis pre nego što je započela svoju umetničku karijeru. Nakon finansijskog kraha privatnog posla, 2014. godine, Margo je osetila snažnu unutrašnju potrebu da slika. Njeni su preci radili u šumama i na poljima i, kako se ona toga priseća, „bilo je to jednostavno postojanje, život koji je pratio godišnja doba, sejanje, žetvu.“ Potreba za povratkom u takav životni ritam, stalno je privlačio Margo. Povukavši se iz tempa urbanog ubrzanog života, Margo je počela da slika na način koji profesor Kolin Rouds opisuje kao otpuštanje iz sebe svega što se skupljalo godinama, poput vizionarskog izliva slika. Ovaj kompulsivni kreativni impuls je nije nikad napustio te Margo i dalje crta svaki dan.
Njena dela Rouds definiše kao vrata ili prozore ka drugim carstvima, pri čemu samo bitisanje u njihovoj blizini omogućava posmatraču da deli autorkino psihičko iskustvo, monumentalnu složenost njenih slika i njenu poruku, što je, kako ona kaže, poruka o jedinstvu i povezanosti koja spaja čitavo čovečanstvu i prirodu. Njene slike su istovremeno nalik dekorisanim fasadama ogromnih crkava i ispunjenih, iluminiranih stranica starih knjiga.
Margo je veoma brzo stekla priznanje na umetničkoj sceni. Usledile su brojne izložbe u galerijama i muzejima u Evropi i SAD (Andrew Edlin Gallery, New York, College of Psychic Studies, London, Museum Montanelli, Prag, Galerie Gugging, Austrija, Candid Arts Trust Center, London, Galerie Henry Boxer, London, Art et Marges Museum, Brisel) a njeni radovi su ušli u muzejske i privatne zbirke širom sveta (American Folk Art Museum, NY, MUMO, Prague, MNMU, Srbija i brojne druge).
U kustoskom tekstu o izložbi, Teodora Jeremić navodi: ”Zamišljati nove svetove, a posebno graditi ih je duboko feministički čin. To znači imati sposobnost zamišljanja reorganizacije pozicija, otvarati prostor novim čitanjima poznatog narativa, usvajati metodologiju alternativnih znanja kao oruđa za rasklapanje homogenih kanona, i biti dovoljno kritičan prema savremenom trenutku da se uvide njegove neuralgične tačke i bolna mesta. Biti dovoljno propustljiv da se prihvati ono što se ne razume i napraviti prostor za iskorak u tom pravcu, je na tragu iste ideje, kao i osvešćivanje da ono u šta se veruje i za čime se traga, nije istovetno onome što nam je a priori dato. Ne jednači se sa poznatim idejama, ne prati utabane staze, ne gravitira ka “centru” nego napipava rubove i granice poznatog i otkriva nepregledno polje onog što na toj međi ili preko nje postoji.
Priča o marginama i centrima otvara univerzalnu temu znanja i njegovog porekla, pitanje ko ima pravo na njega, kako definišemo ono znanje koje smatramo validnim i kako se i kome ono prenosi. Pored svega ostalog, čemu smo višestruki svedoci, znanje je takođe moguće kolonijalizovati i to upravo tvrdim definisanjem onoga što je van granica interesovanja, što nije vredno diskusije, ili što je sveto i što ne može biti spoznato. Dekolonijalizovati ga, između ostalog znači osvestiti da znanje, istina i značenje nisu niti neutralni niti fiksni entiteti, već su u konstantnom titranju i tranziciji. Značenja se menjaju, perspektive zaokreću a novi narativi ispisuju, dokazujući da je sve ono što mislimo da znamo polisemička kreacija podložna promeni koju neretko definiše pozicija makar i relativne i prividne moći. Jagodzinski navodi da “autsajderska umetnost sugeriše isključenost, neprepoznavanje u odnosu na ono što se smatra za autoritet, “normativno” i hegemono” i da pre svega zbunjuje svojom antipedagoškom pozicijom gde dovodi u pitanje u kojoj meri se umetnost uopšte može (na)učiti, i šta je zaista naučljivo i prenosivo. Upravo tu leži njena verovatno i najveća snaga, jer kao što Tak i Jang navode, “postoje neki oblici znanja koje akademija ne zaslužuje”.
Izložba u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini biće otvorena do 21.04.2024, a izložba u Kuli u Beogradu do 14. aprila.
Foto: Slobodan Štetić
