Nova merenja NASA-inog svemirskog broda Juno pokazuju da je Jupiter, najveća planeta Sunčevog sistema, uži za oko 8 kilometara na ekvatoru i spljošteniji za 24 kilometra na polovima u odnosu na prethodne procene iz 1970-ih. Ovi podaci, objavljeni u Nature Astronomy, menjaju naše razumevanje oblika i strukture gasovitog diva.
Kako su dobijeni novi podaci
Juno, lansiran 2011. i u orbiti od 2016, koristi radio-okultaciju: signal prolazi kroz atmosferu Jupitera, savija se zbog gustine i temperature, omogućavajući mapiranje oblika sa preciznošću od 400 metara. Tim sa Weizmann instituta (Eli Galanti, Maria Smirnova, Yohai Kaspi) analizirao 13 prolaza, uključujući vetrove do 400 km/h koji „guše“ ekvator.
Nova dimenzija: ekvator 142.976 km (142.984 km ranije), polovi 133.684 km (133.708 km).
Zašto je Jupiter spljošteniji
Brza rotacija (9,9 sati) stvara centrifugalnu silu, gušeći ekvator za 7% (Zemlja 0,3%). Vetrovi menjaju gustinu atmosfere, utičući na oblik. „Udžbenici treba da se ažuriraju“ – Yohai Kaspi.
Ovo utiče na modele gravitacije, magnetnog polja i jezgra.
Istorija merenja Jupitera
1970-e: Voyager/Pioneer – radio okultacija, ali manje prolaza. Galileo 1995: potvrdio spljoštenost. Juno: 100x više podataka, tačnost 1/100 prethodne.
Jupiter: 318 Zemalja mase, 11 Zemalja prečnika, ali gušći.
Značaj za nauku
Precizniji oblik poboljšava modele unutrašnjosti: metalno jezgro, vodonik pod pritiskom. Juno otkrio vrtloge, oluje (Great Red Spot smanjen). Budući: Europa Clipper 2024 za mesec Jupitera.
U Srbiji: astronomi (Beograd opservatorija) koriste za edukaciju.
| Dimenzija | Stara procena | Nova Juno | Razlika |
|---|---|---|---|
| Ekvator | 142.984 km | 142.976 km | -8 km |
| Polovi | 133.708 km | 133.684 km | -24 km |
| Spljoštenost | 6,9% | 7% | Veća |
Slična otkrića za druge planete
Saturn: spljošten 10%. Zemlja: 21 km. AI modeli predviđaju oblik po rotaciji.
Jupiter se „smanjuje“ vremenom (hladi se, gubi masu).
Budućnost istraživanja Jupitera
JUICE (ESA 2031): tri meseca. Dragonfly (Titan) indirektno utiče. Juno misija do 2026.
Zašto nas ovo zanima
Razumevanje gasovitih divova pomaže za egzoplanete (Jupiter-like 1000+). Ključ za nastanak Sunčevog sistema.
Nova slika Jupitera podseća da nauka evoluira. Juno podaci revidiraju „najveću planetu“, poboljšavajući modele. Ovo je korak ka preciznijoj astronomiji. U Srbiji, inspiracija za mlade naučnike.
