Naučnici iz Dublina otkrili su da se marsovski pesak i pesak sa Meseca mogu pretvoriti u čvrste blokove koji bi mogli biti korišćeni za izgradnju budućih naseobina u svemiru.
Istraživači sa Univerziteta Trinity College u Dablinu otkrili su način vezivanja regolith-a — površinskih stena, peska i prašine — koristeći niske temperature i minimalnu energiju. Ovi blokovi, napravljeni sa marsovskim peskom i karbonskim nanotubama, imaju relativno nisku gustinu, ali pokazuju čvrstoću koja se približava granitu, što ih čini pogodnim za stvaranje struktura na drugim nebeskim telima.
Profesor Jonathan Coleman, koji vodi istraživački projekat, rekao je da ovo otkriće može pomoći u smanjenju količine građevinskog materijala koji bi trebalo transportovati sa Zemlje za izgradnju baze na Mesecu. Kada se strukture u svemiru grade, potrebno je koristiti ograničen materijal sa Zemlje, jer su ti materijali teški za transport.
Stvaranjem blokova sa marsovskim peskom i karbonskim nanotubama značajno se smanjuje potreba za transportom građevinskog materijala u svemir. Kako se ovi blokovi ponašaju kao provodnici električne energije, takođe se mogu koristiti kao unutrašnji senzori za praćenje strukturnog zdravlja svemirskih zgrada.
Ove strukture će biti dizajnirane da zadrže vazduh, tako da je od suštinskog značaja moći otkriti i pratiti rane znakove propadanja blokova.
Impresivna čvrstoća
Profesor Coleman je izjavio: „Izgradnja polu-trajne baze na Mesecu ili Marsu zahteva maksimalnu upotrebu materijala pronađenih na licu mesta i minimizaciju materijala i opreme transportovanih sa Zemlje. To će značiti veliku zavisnost od marsovskog peska i vode, uz dodatak malih količina aditiva proizvedenih na Zemlji.“
Smanjenje emisije CO2
Istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo imati praktične implikacije i za građevinsku industriju na Zemlji. Naime, sličan nano materijal nazvan grafen može se mešati sa cementom u betonu, čime se može povećati čvrstoća betona za 40%.
Povećanje čvrstoće betona smanjuje potrebnu količinu za izgradnju struktura. Beton je trenutno najviše korišćen veštački materijal na svetu, a globalna proizvodnja betona odgovorna je za oko 8% ukupnih emisija CO2 na svetu.
