Međunarodni dan pismenosti, koji se u celom svetu obeležava 8. septembra, ove godine dočekujemo ohrabreni rezultatima poslednjeg popisa koji pokazuju da je u prethodnoj deceniji u Srbiji znatno smanjen broj nepismenih građana. Iako se pismenost u tradicionalnom smislu i dalje podrazumeva, u svetu koji sve više definišu informacije i nove tehnologije, ovaj pojam je evoluirao izvan granica čitanja i pisanja.
Prepolovljen broj kompjuterski nepismenih
Pismenost danas podrazumeva da je neophodno ovladati i znanjima iz oblasti računarstva i finansija kako bi se neometano funkcionisalo u savremenom svetu. Računarska pismenost je neophodna da bismo se prilagodili promenama koje donosi digitalna transformacija. Kod nas se prvi put ispituje od 2011. godine (pitanje se postavlja starijima od 15 godina) i ovogodišnji rezultati su očekivano mnogo bolji nego u prethodnom popisu. Broj kompjuterski nepismenog stanovništva je prepolovljen sa više od 50 na manje od 25 odsto građana. Poslednjih godina ova veština još više dobija na značaju jer je na tržištu sve više finansijskih usluga koje zahtevaju digitalnu pismenost, ali, nažalost, i prevara od kojih nas upravo digitalna i finansijska pismenost štite.
Odgovornost za budućnost
Finansijska edukacija se nažalost često zanemaruje, a mali broj ljudi tokom svog formalnog obrazovanja ima priliku da stiče znanja i veštine u ovoj oblasti. Stoga je veliki deo građana prinuđen da uči na greškama i oslanja se na savete prijatelja i porodice. To, nažalost, nije dovoljno jer često dovodi do loših finansijskih oduka, neodgovorne potrošnje, preteranog zaduživanja, ali i nekorišćenja nekih finansijskih mogućnosti.
Iako u Srbiji, kao ni u najvećem broju zemalja, finansijska pismenost nije poseban školski predmet, sve više se prepoznaje njena uloga u osiguravanju finansijskog blagostanja pojedinca. Ministarstvo prosvete prepoznalo je ovaj problem i zajedno sa Erste Bankom pokrenulo projekat „Škola novca za osnovca“ u četvorogodišnjem trajanju, kako bi učenici razvili ovu, po proceni Unicefa, ključnu životnu veštinu za 21. vek.
„Deca odrastaju u sve složenijem finansijskom svetu i važno je da im svi pružimo podršku – od roditelja, preko nastavnika, do finansijskih institucija. Kada uspešno savladaju osnovne principe štednje, ulaganja i upravljanja dugom, lakše će im biti da kasnije plivaju kroz svet novca i finansijskih proizvoda, koji se dolaskom novih tehnologija neprestano usložnjava.
Iskustvo nam pokazuje da osnovci neke pojmove iz sveta novca još lakše usvajaju kroz igru, i upravo zato smo, između ostalog, napravili edukativnu mobilnu igricu Čuvari Zmajevog blaga, koja je do sada preuzeta više od 50 hiljada puta“, istakla je Marija Mutić, menadžerka za finansijsku edukaciju i društveno odgovorno poslovanje Erste Banke.
Put ka finansijskom osnaživanju
U eri dominacije kreditnih kartica, kredita i berzi, finansijska pismenost je postala preduslov ne samo ličnog uspeha već i napretka čitavog društva. Ona podrazumeva sposobnost razumevanja i korišćenja različitih finansijskih veština, uključujući upravljanje ličnim budžetom i investiranje, u cilju donošenja dobrih finansijskih odluka, razumevanja kako novac funkcioniše i planiranja sigurne budućnosti.
Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), finansijska pismenost je osnovna životna veština potrebna za učešće u savremenom društvu. Od 2012. godine je deo PISA testiranja, a učenici iz Srbije su 2018. godine imali prilike da provere svoje znanje iz oblasti finansija. Na testu se procenjuje u kojoj meri mladi poseduju znanja i veštine neophodne za donošenje finansijskih odluka i planova za budućnost.
