Dok su oči svetske javnosti uglavnom uprte u razorna dešavanja u Gazi, na severu Izraela, duž granice sa Libanom, tiho tinja još jedan sukob koji preti da preraste u rat širih razmera. Situacija je daleko od stabilne, a svakodnevne razmene vatre između izraelske vojske i militantne grupe Hezbolah drže ceo region u neizvesnosti.
Svakodnevica pod senkom rata
Za stanovnike pograničnih područja sa obe strane, život se pretvorio u stalnu strepnju. Zvuk sirena za vazdušnu opasnost, eksplozije i preletanje vojnih aviona postali su sumorna rutina. Hiljade ljudi je već napustilo svoje domove, tražeći sigurnost dalje od linije fronta, dok oni koji su ostali žive u stalnom strahu od eskalacije.
Hezbolah, moćna šiitska organizacija sa sedištem u Libanu i bliskim vezama sa Iranom, redovno lansira rakete i dronove na ciljeve u severnom Izraelu. Njihovi napadi su, kako tvrde, znak solidarnosti sa Palestincima u Gazi, ali i demonstracija sile prema Izraelu. S druge strane, Izraelske odbrambene snage (IDF) odgovaraju artiljerijskom vatrom i vazdušnim udarima na položaje Hezbolaha u južnom Libanu.
Ova „igra“ tit-for-tat napada postala je opasna nova normalnost, gde svaka strana pokušava da održi određeni nivo odvraćanja, ali bez prelaska crvene linije koja bi dovela do otvorenog, sveopšteg rata.
Diplomatski napori i strah od širenja sukoba
Međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskom, ulaže ogromne napore da spreči da se ovaj pogranični sukob pretvori u drugi front velikog rata na Bliskom istoku. Diplomate užurbano rade na pronalaženju rešenja koje bi smirilo tenzije.
Glavni cilj diplomatskih inicijativa je postizanje sporazuma koji bi podrazumevao povlačenje boraca Hezbolaha dalje od granice sa Izraelom, verovatno severno od reke Litani, kako je to predviđeno ranijim rezolucijama Ujedinjenih nacija. U zamenu, traže se bezbednosne garancije i rešavanje spornih pitanja oko demarkacije granice između dve zemlje.
Međutim, put do dogovora je posut preprekama. Hezbolah povezuje prekid svojih napada sa okončanjem rata u Gazi, dok Izrael insistira na tome da se pretnja na njegovoj severnoj granici mora trajno ukloniti, bilo diplomatskim ili vojnim putem. Izraelski zvaničnici su u više navrata upozorili da, ukoliko diplomatija ne urodi plodom, neće oklevati da upotrebe silu kako bi osigurali bezbednost svojih građana na severu.
Humanitarna cena sukoba
Dok političari i generali pregovaraju i planiraju, obični ljudi plaćaju najveću cenu. Sela u južnom Libanu su pretrpela značajna razaranja usled izraelskih udara, a poljoprivredno zemljište je uništeno. Sa izraelske strane, zajednice koje su decenijama živele uz granicu sada su raseljene, a lokalna ekonomija trpi ogromne gubitke.
Strah od ponavljanja razornog rata iz 2006. godine je sveprisutan. Tadašnji sukob između Izraela i Hezbolaha trajao je 34 dana i odneo stotine života, uz ogromnu materijalnu štetu na obe strane. Niko ne želi reprizu tog scenarija, ali zapaljiva retorika i stalni incidenti na terenu čine mir sve krhkijim.
Situacija na izraelsko-libanskoj granici ostaje bure baruta. Svaka pogrešna procena ili incident sa velikim brojem žrtava mogao bi biti varnica koja će zapaliti ceo region, sa nesagledivim posledicama po stabilnost Bliskog istoka, ali i šire. Dok svet s nestrpljenjem čeka ishod diplomatskih napora, stanovnici pograničnih područja i dalje žive u neizvesnosti, nadajući se da će razum prevladati pre nego što bude prekasno.
