Klimatske promene i zagađenje vazduha mogle bi do kraja ovog veka da uzmu čak 30 miliona života godišnje, zaključak je najnovijih istraživanja nemačkog Instituta za hemiju Maks Plank. Korišćenjem najmodernijih numeričkih simulacija, istraživači su procenili potencijalni mortalitet izazvan ekstremnim temperaturama i zagađenjem vazduha.
Početkom veka, oko 1,6 miliona ljudi umiralo je svake godine usled ekstremnih vrućina ili hladnoće. Do 2100. godine, taj broj mogao bi skočiti sedam puta, do 10,8 miliona žrtava godišnje. Kada je reč o zagađenju, godišnji broj smrtnih slučajeva mogao bi porasti sa 4,1 milion na čak 19,6 miliona, što predstavlja petostruko povećanje.
Katastrofalne prognoze i regionalne razlike
Studija, objavljena neposredno nakon upozorenja UN o mogućem katastrofalnom povećanju temperature od 3,1 stepeni do kraja veka, pokazuje da će najveće razlike u broju umrlih zavisiti od regiona. Južna i Istočna Azija biće najteže pogođene, posebno zbog starenja populacije i ekstremnog zagađenja vazduha.
Nasuprot tome, u regionima sa visokim prihodima, kao što su Zapadna Evropa, Severna Amerika, Australazija i Pacifički deo Azije, veći broj smrtnih slučajeva biće izazvan klimatskim promenama nego zagađenjem. U zemljama poput SAD, Engleske, Francuske, Japana i Novog Zelanda, trend već pokazuje veći rizik od ekstremnih temperatura nego od zagađenosti vazduha. Ovo će važiti i za zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao što su Poljska i Rumunija, kao i za delove Južne Amerike.
Nivoi mora i Pariskih ciljeva
Istovremeno, nivo mora mogao bi porasti za čak 1,2 metra do 2300. godine, čak i uz ispunjenje ciljeva postavljenih na Pariskoj konferenciji o klimi 2015. godine, upozoravaju naučnici. Najnovija studija podvlači hitnost akcije kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Nijedna od skoro 200 vlada koje su potpisale Pariski sporazum o klimi nije na putu da ispuni obećane ciljeve, navodi Dejli mejl, podsećajući da je jedan od tih ciljeva smanjenje emisije štetnih gasova na nulu u drugoj polovini ovog veka.
Zaključak
Istraživači se nadaju da će najnovija studija istaći hitnost potrebe za akcijom kako bi se ublažile posledice klimatskih promena. Ovi zastrašujući podaci predstavljaju jasan poziv na buđenje za čitavu planetu i obavezuju sve države da preduzmu odlučne korake ka zaštiti životne sredine.
