Dok sukob na Bliskom istoku i dalje traje, najteže pitanje koje muči svetske diplomate jeste: šta će biti sa Gazom „dan posle“ rata? U jeku tih neizvesnosti, u javnost je procurio poverljivi plan koji nudi jedan potencijalni, i po mnogo čemu revolucionaran, odgovor. Reč je o nacrtu za posleratno uređenje Pojasa Gaze koji se, prema pouzdanim izvorima, pripisuje timu bivšeg američkog predsednika i aktuelnog predsedničkog kandidata.
Dokument, koji je prvi objavio jedan uticajni američki list, donosi dramatične predloge koji odstupaju od mnogih dosadašnjih ideja i stavljaju ključnu ulogu u rešavanju krize u ruke regionalnih arapskih sila.
Ključne tačke procurilog dokumenta
Plan se zasniva na nekoliko fundamentalnih stubova dizajniranih da stvore uslove za dugoročnu stabilnost. Iako detalji još uvek nisu u potpunosti poznati, procurili delovi otkrivaju sledeću strategiju:
- Potpuno povlačenje izraelskih snaga: Plan predviđa da se izraelska vojska u potpunosti povuče sa teritorije Pojasa Gaze. Ovaj korak bi bio uslovljen uspostavljanjem novog, pouzdanog bezbednosnog aparata.
- Garancije protiv raseljavanja: Jedna od najvažnijih tačaka je garancija da palestinsko stanovništvo neće biti trajno raseljeno iz Gaze. Plan naglašava očuvanje teritorijalnog integriteta enklave.
- Formiranje privremene arapske uprave: Umesto direktne uprave Izraela, Ujedinjenih nacija ili Palestinske samouprave u njenom sadašnjem obliku, plan predlaže formiranje privremenog vladajućeg tela ili „konzorcijuma“ koji bi činile ključne arapske države.
- Masivna međunarodna pomoć za obnovu: Pokretanje ogromnog međunarodnog fonda za obnovu uništene infrastrukture, bolnica, škola i domova u Gazi, finansiranog pre svega od strane bogatih zalivskih zemalja i zapadnih donatora.
Arapski „konzorcijum“ kao mirovna snaga?
Najinovativniji i najviše diskutovani deo plana je ideja da vodeću ulogu u stabilizaciji Gaze preuzme konzorcijum umerenih arapskih država. U dokumentu se, prema navodima, pominju Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jordan kao potencijalni nosioci ove inicijative.
Logika iza ovog predloga je jasna: ove zemlje imaju direktan interes za stabilnost u regionu, poseduju značajne finansijske resurse i, što je najvažnije, imaju kulturološku i versku bliskost sa palestinskim narodom, što bi im moglo dati veći legitimitet od bilo koje zapadne sile. Njihov zadatak bi bio da nadgledaju bezbednost, administraciju i obnovu u prelaznom periodu, dok se ne stvore uslovi za formiranje trajne palestinske vlade.
Interesi, motivi i neizgovorena pitanja
Ovaj ambiciozni plan, iako na papiru deluje kao sveobuhvatno rešenje, suočava se sa ogromnim izazovima i ostavlja mnoga pitanja otvorenim:
- Sudbina Hamasa: Plan implicitno podrazumeva potpuno uklanjanje Hamasa sa vlasti i njegovo demilitarizovanje. Međutim, ostaje nejasno ko bi i kako sproveo taj najteži deo zadatka.
- Uloga Palestinske samouprave: Gde se u ovoj jednačini nalazi Palestinska samouprava, koja upravlja delovima Zapadne obale? Da li je plan zaobilazi ili predviđa njenu reformu i kasnije uključivanje?
- „Čizme na terenu“: Da li su arapske države spremne da pošalju sopstvene trupe u Gazu kako bi održavale red i mir? To je politički izuzetno osetljivo pitanje za svaku od njih.
- Saglasnost strana: Na kraju, uspeh bilo kog plana zavisi od prihvatanja od strane Izraela i, što je još važnije, od strane samih Palestinaca.
Globalne implikacije i odjeci na Balkanu
Važno je naglasiti da je ovo, za sada, plan koji potiče iz jednog političkog tabora u SAD, a ne zvanična politika trenutne administracije. Međutim, njegovo pojavljivanje u javnosti je od ogromnog značaja jer signalizira mogući pravac buduće američke spoljne politike i otvara prostor za diplomatske pregovore.
Za Srbiju i Balkan, rešavanje palestinsko-izraelskog konflikta je od vitalnog interesa. Nestabilnost na Bliskom istoku direktno utiče na globalnu bezbednost, cene energenata i međunarodne odnose. Stabilno i održivo rešenje, ma ko ga predložio, donelo bi olakšanje celom svetu, pa i našem regionu koji je duboko povezan sa dešavanjima na širem Mediteranu.
Put od papira do mira je dug i posut preprekama, ali po prvi put nakon dugo vremena, na stolu je konkretan predlog o kojem će svetske sile morati da se izjasne.
