Nova studija otkriva da su snežne padavine širom Alpa pale za trećinu u poslednjih 100 godina, što predstavlja značajnu promenu u snežnom pokrivaču na ovom planinskom lancu. Naučnici iz istraživačkog centra Eurac u Italiji vodili su istraživanje koje pruža dug i širok pogled na situaciju.
Dugoročna slika snežnih padavina
Studija je obuhvatila podatke prikupljene sa 46 lokacija širom Alpa, od Francuske do Slovenije, između 1920. i 2020. godine. Istraživači su zabeležili prosečno smanjenje snežnih padavina od 34 odsto, pri čemu su najviše pogođene jugozapadne padine.
Ekološki meteorolog Michele Bozzoli, glavni autor studije, istakao je da je posebno primetan pad snežnih padavina nakon 1980. godine, što se poklapa sa dramatičnim porastom temperatura. „Klimatske promene dramatično menjaju lice najvišeg i najšireg planinskog lanca Evrope“, kaže Bozzoli.
Metodologija istraživanja
Podaci su prikupljeni kombinovanjem istorijskih rukom pisanih beleški i savremenih meteoroloških stanica. U partnerstvu sa brojnim meteorološkim službama, agencijama za zaštitu životne sredine, volonterskim grupama i Univerzitetom u Trentu, Eurac je stvorio opsežnu sliku Alpa tokom 100 godina.
Regionalne razlike u snežnim padavinama
Studija je otkrila da su na severnim Alpima snežne padavine opale za 23 odsto, dok su na jugozapadnim padinama zabeleženi padovi od skoro 50 odsto. „Najnegativniji trendovi odnose se na lokacije ispod 2.000 metara nadmorske visine, posebno u južnim regionima kao što su Italija, Slovenija i deo austrijskih Alpa“, kaže Bozzoli.
Porast temperatura doveo je do toga da snežne padavine sve više prelaze u kišu na nižim nadmorskim visinama, dok su u južnijim oblastima kiše sve češće čak i na višim nivoima.
Uticaj na ekologiju i privredu
Smanjenje snega ima ozbiljne posledice za ekologiju i privredu ovih područja. Sneg služi kao ključni rezervoar vode, hraneći glečere i planinske potoke, dok njegovo polako topljenje u proleće dopunjuje rezerve vode. Skijanje i turizam takođe zavise od snega, što je od vitalnog značaja za ekonomiju ovih regiona.
„Smanjenje snega utiče ne samo na zimske sportove, već i na sve aktivnosti i procese koji se oslanjaju na vodu. Ovaj aspekt se više ne može zanemariti u planiranju politike upravljanja vodama,“ naglašava Bozzoli.
Reflektivna svojstva snega i klimatski obrasci
Studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za klimatologiju, takođe naglašava važna reflektivna svojstva snega koja dodatno utiču na regionalne klimatske obrasce.
