Stručnjaci upozoravaju da nesigurno zaposlenje, klimatska kriza i društvene mreže doprinose opasnom trendu sve učestalijih mentalnih bolesti među mladima. Izazovi sa kojima se suočava današnja generacija mladih su ozbiljniji nego ikada ranije.
Pokretači Mentalnih Poremećaja
Međugeneracijska nejednakost, neregulisane društvene mreže, nesigurno zaposlenje i klimatska kriza izazivaju “opasno” i “alarmantno” globalno povećanje mentalnih bolesti među mladima, upozorio je konzorcijum zdravstvenih stručnjaka. Ovi faktori zahtevaju hitno rešavanje kako bi se smanjile stope preuranjene smrti, invaliditeta i izgubljenog potencijala, koji su eskalirali tokom protekle dve decenije, pokazalo je istraživanje komisije časopisa The Lancet za mentalno zdravlje mladih.
Hitna Potreba za Akcijom
Istraživanje, koje je objavljeno u sredu, predvodio je izvršni direktor australijskog Centra za izvrsnost u mentalnom zdravlju mladih “Orygen”, psihijatar profesor Patrik Mekgori. On je istakao da je ovo “najozbiljniji problem javnog zdravlja sa kojim se suočavamo.” Mekgori je napomenuo da bi, kada bi došlo do naglog pogoršanja zdravlja u bilo kojoj drugoj oblasti, poput dijabetesa ili raka, vlade preduzele drastične mere.
Mentalne bolesti čine najmanje 45 odsto ukupnog tereta bolesti kod osoba starosti od 10 do 24 godine, dok samo dva odsto globalnih zdravstvenih budžeta odlazi na zaštitu mentalnog zdravlja, pokazuje izveštaj. Čak i u najbogatijim zemljama, manje od polovine tih potreba je zadovoljeno, navodi se u izveštaju.
Društvena Nepažnja Prema Mladima
Mekgori je istakao da postoji “kontradiktornost koju društvo često pokazuje prema mladima i njihovim potrebama.” On je naglasio da su mladi sve više pogođeni ekonomskom nepravdom i neregulisanim digitalnim okruženjem koje podstiče političku polarizaciju i izolaciju.
“Platforme sadrže mnogo štetnog sadržaja za koje su odgovorni tehnološki giganti, ali oni su u velikoj meri izvan kontrole,” rekao je Mekgori. On je dodao da “mladi nisu problem, niti bi ih trebalo ograničavati. Trebalo bi da obezbedimo bezbedno digitalno okruženje.”
Jedna od mladih osoba koja savetuje “Orygen” u vezi sa strategijama za mlade, 23-godišnja Li, podelila je svoje iskustvo da je bila izložena pornografiji na internetu sa samo 12 godina, što je imalo trajni i negativan uticaj na njeno samopouzdanje i sliku o telu.
Ugroženost Mentalnog Zdravlja Mladih
Rad komisije, čiji su koautori psihijatri, psiholozi, istraživači i mladi ljudi, opisuje kako su mladi najveći korisnici interneta, često “neprekidno” online, što može dovesti do štetnih posledica i rizika za mentalno zdravlje.
Mentalne bolesti, koje su decenijama vodeći zdravstveni i socijalni problem među mladima, ušle su u opasnu fazu, upozorava se u izveštaju. To predstavlja veliku pretnju za živote i budućnost mladih, a alarmantni dokazi sugerišu da se njihova učestalost i uticaj stalno povećavaju.
Prateća analiza koju je vodio londonski King’s College priznaje da veliki deo dokaza dolazi iz zemalja sa visokim prihodima, što je problematično jer 90 odsto dece i adolescenata živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima koje nose najveći teret mentalnih bolesti.
Globalna Hitnost i Mogućnosti
U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, nivo nezadovoljenih potreba za uslugama mentalnog zdravlja može dostići skoro 100 odsto, rekla je portparolka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Karla Drisdejl. Ona je istakla da sve zemlje, bez obzira na ograničene resurse, mogu preduzeti korake za unapređenje prevencije i brige o mentalnom zdravlju mladih ljudi.
Samoubistvo je vodeći uzrok smrti među osobama uzrasta od 15 do 44 godine u Australiji, od 15 do 19 godina na Novom Zelandu i od 15 do 39 godina u Indiji. Pol Denboro, klinički direktor besplatne ili niskotarifne usluge za mlade u Australiji, naglasio je da je društvo u kojem postoji veća nejednakost i marginalizacija destruktivno i da politike vlada zaista ne favorizuju mlade ljude.
Mladi su svesni međugeneracijske nepravde u politikama, rekao je Denboro, dodajući da je važno prepoznati višestruke stresore sa kojima se mladi suočavaju i rešavati osnovne uzroke stresa, umesto automatskog etiketiranja mladih sa mentalnim bolestima.
“Ako društvo ne sagledava svoje postupke kroz prizmu međugeneracijske pravednosti i ne bavi se uzrocima, onda se samo pružaju privremena rešenja problema,” zaključio je Denboro.
