Antarktik je oduvek bio „crna kutija“ klimatskih nauka – mesto gde je priroda toliko surova da su ljudska istraživanja ograničena na površinu ili satelitske snimke. Međutim, ono što se dešava duboko ispod kilometarskih naslaga leda ključ je za razumevanje budućnosti naše planete.
Najnovija misija, koja zvuči kao scenario iz naučnofantastičnog filma, donela je podatke koji su istovremeno fascinantni i duboko uznemirujući. Međunarodni tim naučnika, predvođen stručnjacima sa University of Gothenburg, uspeo je da zaviri tamo gde ljudsko oko nikada nije doprlo – ispod masivnog Thwaites glečera, poznatijeg pod zlokobnim nadimkom „Glečer sudnjeg dana“.
Misija robota „Ran“: putovanje u nepoznato
Glavni junak ove priče nije čovek, već autonomno podvodno vozilo (AUV) nazvano Ran. Dok su sateliti odlični za praćenje onoga što se dešava na površini, oni ne mogu da vide šta se dešava ispod površine mora, na mestu gde se led susreće sa okeanom. Upravo tu se vodi glavna bitka.
Robot Ran je poslat na rizičnu misiju ispod ledenog grebena Thwaites glečera. Njegov zadatak je bio da mapira donju stranu leda i izmeri parametre vode. Rizik je bio ogroman – da je robot izgubio komunikaciju ili se zaglavio, ostao bi zauvek zarobljen u ledenoj grobnici, a dragoceni podaci bi bili izgubljeni. Srećom, misija je uspela, a ono što je Ran doneo nazad menja naše razumevanje dinamike topljenja leda.
Šta su naučnici zapravo videli?
Podaci su otkrili da je donja površina leda mnogo složenija nego što su kompjuterski modeli predviđali. Umesto ravne ploče koja se ravnomerno topi, robot je snimio pejzaž prepun terasa, pukotina i kanjona okrenutih naopačke.
Otkriveno je da topla okeanska voda ne „liže“ samo površinu leda. Ona prodire duboko u ove pukotine i terase. Ovaj proces deluje kao „klin“ – topla voda ulazi u najosetljivije delove glečera, širi pukotine i izaziva topljenje iznutra. Ovo ubrzava destabilizaciju leda mnogo više nego što se ranije mislilo.
Posebno zabrinjava činjenica da se ovi procesi dešavaju čak i tamo gde se smatralo da je led stabilan. Topla i slana voda stvara vrtloge unutar pukotina, efikasno „bušeći“ led i odvajajući ogromne komade koji potom plutaju ka otvorenom moru i tope se, podižući nivo svetskog okeana.
https://www.facebook.com/watch/?v=1419621193511124
Zašto je Thwaites toliko važan?
Zašto se Thwaites naziva „Glečerom sudnjeg dana“? Ovaj gigant je veličine Velike Britanije. On deluje kao „čep na flaši“ za ogroman deo Zapadnog antarktičkog ledenog pokrivača.
Ako bi se Thwaites potpuno urušio, on bi samostalno podigao nivo mora za oko 65 centimetara. Međutim, njegov kolaps bi oslobodio i ostale glečere koje on trenutno zadržava, što bi dugoročno moglo dovesti do porasta nivoa mora za više od tri metra. To bi značilo potapanje gradova poput Njujorka, Šangaja, Londona, ali i ugrožavanje priobalnih područja širom sveta.
Modeli su bili pogrešni – situacija je kompleksnija
Do sada su naučnici koristili prilično pojednostavljene modele za predviđanje topljenja. Podaci koje je prikupio Ran pokazuju da ti modeli moraju hitno da se revidiraju. Iako je na nekim mestima topljenje bilo sporije nego što se očekivalo zbog sloja sveže vode koji izoluje led, na mestima sa pukotinama i terasama proces je bio znatno brži i agresivniji.
Ovo otkriće znači da budućnost nivoa mora zavisi od mikrodinamike ispod leda koju tek počinjemo da razumemo.
Zaključak
Podaci dobijeni ispod glečera Thwaites predstavljaju prekretnicu u polarnim istraživanjima. Hrabra misija robota Ran pokazala nam je da je priroda mnogo nepredvidivija nego što smo mislili i da okean pronalazi načine da napadne led na njegovim najslabijim tačkama. Ovi nalazi nisu samo akademska zanimljivost; oni su jasno upozorenje o krhkosti polarnih sistema koji održavaju klimatsku ravnotežu naše planete. Dok tehnologija napreduje i omogućava nam da vidimo nevidljivo, odgovornost da delujemo u skladu sa tim saznanjima ostaje na nama. Vreme za reakciju curi, baš kao i voda ispod najopasnijeg glečera na svetu.
