Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih naučnika i pronalazača svih vremena, nije se bavio samo naukom i tehnologijom. Njegov život bio je prožet i duhovnim istraživanjima, što je često intrigiralo mnoge koji su želeli da razumeju njegov odnos prema religiji i Bogu.
Duhovno nasleđe i porodični uticaj
Tesla je rođen u pravoslavnoj svešteničkoj porodici u Lici, današnjoj Hrvatskoj. Njegov otac, pravoslavni sveštenik, odgajao je Teslu u duhu srpske pravoslavne vere. Pored toga, Tesla je imao nekoliko rođaka koji su takođe bili sveštenici, što je dodatno uticalo na njegov duhovni razvoj.
Teslino shvatanje Boga
Iako je odrastao u pravoslavnoj veri, Tesla je kasnije izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj određenoj religiji. Njegov pristup duhovnosti bio je univerzalan i nije se ograničavao na tradicionalne religijske okvire. Smatrao je da je molitva ključna za filozofiju života, a posebno je poštovao molitvu „Oče naš“, verujući da ona sadrži celokupnu filozofiju života.
Vezanost za nauku i duhovnost
Tesla je izučavao eter, hipotetičku materiju za koju je verovao da postoji kao sredina u kojoj se zbivaju određene prirodne pojave. Iako je bio skeptičan prema religiji i natprirodnim pojavama, njegovo interesovanje za duhovnost nije bilo manje značajno. Biblija je imala pozitivan uticaj na njegov život, a Tesla je često govorio o povezanosti svih ljudi i o jedinstvu univerzuma.
Kontroverze i filozofska stanovišta
Neki smatraju Teslu ateistom zbog njegovih izjava koje su bile kritične prema tradicionalnom poimanju Boga. Na primer, jednom je rekao: „Mnogi misle da Bog ima svojstva. Nema ih, već samo atribute, a to su naša sopstvena dela.“ Ipak, Tesla je priznao postojanje „Božanskog bića“ koje daruje mentalnu moć. Njegova filozofija često je podsećala na budističke principe, naglašavajući jedinstvo i celovitost svih stvari.
Tesla i smrt
Tesla je verovao da smrt ne postoji u tradicionalnom smislu. Smatrao je da se ljudska energija pretvara u svetlost, što je mnoge navelo da veruju da je Tesla imao stav o vaskrsenju mrtvih. Njegova izjava: „Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste,“ jasno pokazuje njegov stav prema smrti i postojanju.
Teslina kremacija i crkvena pitanja
Tesla je kremiran, što nije u skladu sa pravoslavnim učenjem koje zahteva sahranu celog tela radi vaskrsenja. Ovo pitanje ostaje otvoreno, jer nema dokaza da je kremacija bila njegova želja. Zbog ovog neslaganja, urna sa Teslinim pepelom nije preneta u hram Svetog Save na Vračaru, iako je postojala inicijativa za to.
Vizija univerzalnog mira
Tesla je živeo u turbulentnim vremenima, svedočio je raspadu svoje domovine posle Prvog svetskog rata i početku Drugog svetskog rata. Politička situacija podstakla je njegovu opsesiju mirom i ljudskim jedinstvom. Verovao je da univerzalno prosvetljenje može dovesti do trajnog mira i napretka čovečanstva.
Zaključak
Nikola Tesla je bio kompleksna ličnost čiji odnos prema religiji i duhovnosti nije lako definisati. Iako je poštovao sve religije i imao sopstveni jedinstveni pogled na duhovnost, njegov doprinos nauci i njegovo istraživanje univerzalnih principa ostaju najvažniji aspekti njegovog života. Tesla je bio i ostao inspiracija mnogima, ne samo zbog svojih naučnih otkrića već i zbog svojih filozofskih razmišljanja i duhovne potrage za istinom.