Talas izbegavanja rizika koji je zahvatio tržišta početkom nedelje dodatno je podstakao rast švajcarskog franka, neutralizujući izgled za dalja smanjenja kamatnih stopa i podstakavši pozive da centralna banka preduzme dodatne mere kako bi obuzdala njegov rast.
Frank je u ponedeljak skočio na najviši nivo u skoro deset godina u odnosu na evro, nakon svoje najsnažnije nedelje od ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. U sredu je najveća lobistička grupa za proizvođače u zemlji apelovala na Švajcarsku narodnu banku (SNB) da brzo preduzme nešto kako bi zaustavila jačanje franka koje šteti izvoznicima i ugrožava ekonomski oporavak.
Zabrinutost zbog moguće recesije u SAD, napeta geopolitička situacija i nasilna rekonstrukcija tržišta u Japanu ponovo su oživeli tradicionalnu privlačnost franka kao mesta gde investitori mogu parkirati svoj novac u vremenima turbulencija.
Iako se čini da je treće uzastopno smanjenje kamatnih stopa od strane SNB-a u septembru gotova stvar, to nije umanjilo apetit dugoročnih investitora i špekulativnih fondova. Nakon što su zadužili frank i prodali ga da bi kupili valute s višim prinosima, te opklade se sada povlače kako privlačnost franka kao utočišta raste.
Istovremeno, nije jasno da SNB treba da preduzme agresivnije korake kako bi obuzdao rast. Do sada, podaci sugerišu da snažan frank ne doprinosi usporavanju inflacije koje bi moglo naštetiti ekonomiji, a Geoff Yu, viši strateg u Bank of New York Mellon, kaže da je značajna intervencija na deviznom tržištu malo verovatna.
„Ne vidim nijedan jasan znak da je rast franka završen“, rekao je on.
Čak i nakon što je frank ojačao za oko 5% od maja, klijenti BNY, najveće kastodijalne banke na svetu, i dalje imaju smanjene pozicije u ovoj valuti. „Put najmanjeg otpora“ ukazuje na dalji rast, dodao je.
Valuta se trgovala oko CHF0.9370 u odnosu na evro tokom evropske sesije u četvrtak, smanjujući dobitke kako su se tržišni poremećaji iz ranije nedelje smirili, a neki tokovi u sigurnu luku preokrenuli.
Investitori već drugu nedelju zaredom smanjuju svoje opklade na slabljenje franka, pokazuju podaci CFTC-a. Pozicije su i dalje blizu svog najvišeg nivoa od 2007. godine, što sugeriše da povlačenje ima još puno prostora za trčanje.
Tržišta u potpunosti očekuju smanjenje kamatne stope od 25 baznih poena od strane SNB-a 26. septembra, s verovatnoćom od oko 60% za dodatno smanjenje u decembru, pokazuju zamene. To bi ostavilo zvaničnu stopu na 0,75%, što bi Švajcarsku učinilo najagresivnijim rezačem stopa među razvijenim centralnim bankama.
Popuštanje monetarne politike obično negativno utiče na valutu jer smanjuje prinos koji investitori dobijaju na hartije od vrednosti denominovane u toj valuti. Politička nesigurnost od Bliskog istoka do Vašingtona pomogla je da se ta veza prekine i ponovo se usmerila pažnja na frank kao sigurnu opkladu.
„Ne bih rekao da je frank još uvek precenjen“, rekao je Adriel Jost, saradnik Instituta za švajcarsku ekonomsku politiku u Lucernu. Najnoviji skok je „više normalizacija“, s dovoljno prostora za dalji rast franka, s obzirom na uporno višu inflaciju u evro zoni nego u Švajcarskoj, dodao je.
Švajcarska inflacija je u julu iznosila 1,3% u odnosu na prethodnu godinu, u poređenju s porastom na 2,6% u zoni evra. Jost je rekao da vidi raspon od 0,95 do 0,90 kao fer vrednost za par evro-frank.
