Mreža satelita kompanije „SpaceX„, poznata kao „Starlink“, predstavlja ozbiljan izazov za astronomska istraživanja širom sveta. Iako ovi sateliti donose visokokvalitetni internet i povezuju čak i najzabačenije delove planete, istovremeno stvaraju smetnje koje otežavaju naučnicima da proučavaju udaljene galaksije, crne rupe i druge kosmičke fenomene. Holandski Institut za radio astronomiju (ASTRON) upozorava da „Starlink“ ometa rad radio-teleskopa i blokira pogled na univerzum.
Naučnici tvrde da nova generacija „Starlink“ satelita, nazvana V2, emituje radio-talase 32 puta snažnije od prethodnih verzija, što ozbiljno otežava rad radio-teleskopa. Ovi talasi ometaju prikupljanje podataka o elektromagnetnom zračenju udaljenih objekata u svemiru, ključnom za proučavanje nevidljivih kosmičkih fenomena. Kako ističu stručnjaci, zbog sve većeg broja satelita, nauka sve teže posmatra svemir.
Sve veći broj satelita – sve manji pogled na svemir
Trenutno se u orbiti nalazi više od 6.400 „Starlink“ satelita, na visini od oko 550 kilometara iznad Zemlje. Ova masivna mreža donosi internet u najudaljenije delove sveta, sa brzinom koja je prema testovima britanskog Odeljenja za digitalizaciju četiri puta brža od proseka. Međutim, cena napretka je visoka, upozoravaju astronomi. Sa sve većim brojem satelita, procenjuje se da će do 2030. godine u orbiti biti više od 100.000, što dodatno otežava posmatranje svemira.
„Dobijamo manje podataka svaki put kada sateliti ometaju naš pogled na nebo“, izjavila je profesorka Džesika Dempsi, direktorka instituta ASTRON, za Bi-Bi-Si. „Proučavamo eksplozije iz crnih rupa, udaljene galaksije i egzoplanete, ali sateliti značajno ometaju naše napore“, dodaje ona.
Nove generacije satelita – veći izazovi za naučnike
Naučnici su već ranije izrazili zabrinutost u vezi sa prvom generacijom „Starlink“ satelita, ali kažu da su smetnje koje izazivaju sateliti druge generacije znatno veće. „SpaceX“ lansira oko 40 satelita nedeljno, a količina emitovanog zračenja premašuje standarde Međunarodne unije za telekomunikacije. Osim radio-smetnji, svetlosno zagađenje sa satelita takođe ometa rad optičkih teleskopa, koji koriste svetlost za kreiranje slika udaljenih nebeskih objekata.
Stručnjaci iz ASTRON-a napominju da bi „SpaceX“, kao najveći vlasnik satelita, mogao postaviti nove standarde kako bi se smanjile negativne posledice po naučna istraživanja. Jedan od predloga uključuje uvođenje tehničkih rešenja, poput bolje zaštite baterija na satelitima i unapređenja elektronike. Na ovaj način bi se smanjila emisija zračenja i svetlosno zagađenje.
Borba za regulaciju svemirskog saobraćaja
Astronomi sve više pozivaju na uvođenje globalne regulative za rad satelita u svemiru. Kako se broj ovih uređaja svakodnevno povećava, naučna istraživanja postaju sve teža. Profesor Siz Basa, vodeći autor studije, ističe da problem sa ometanjem postaje sve gori. „Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, uskoro ćemo posmatrati samo sazvežđa satelita, a ne svemir“, upozorava Basa.
S obzirom na to da će broj satelita u orbiti nastaviti da raste, naučnici strahuju da će bez regulative mnoge kosmičke misterije ostati neistražene. ASTRON apeluje na hitnu akciju kako bi se omogućio nastavak naučnih istraživanja i očuvao pogled na univerzum.
Dok internet revolucija donosi brojne prednosti, cena može biti visoka, posebno za one koji traže odgovore u najdubljim delovima svemira.
