Sidnejska opera, delta reke Dunav u Rumuniji i još 48 objekata sa spiska svetske baštine mogli bi nestati sa lica Zemlje do 2050. godine. Razlog za to biće poplave, klizišta, požari i druge elementarne nepogode koji će biti sve češći usled klimatskih promena.
Globalno zagrevanje i klimatske promene su problemi o kojima se priča već godinama, a sve češći uragani, poplave, suše i druge kataklizmične pojave nas opominju da je čovečanstvo u velikom problemu zbog nebrige o ekologiji i očuvanju životne sredine.
Analitičari britanske kompanije Klajmat Iks su uz pomoć posebnog softvera koji simulira uslove života na Zemlji napravili prezentaciju budućnosti naše planete, a slika koju su dobili nije nimalo optimistična.
Sa lica zemlje u narednih 100 godina mogu potpuno nestati ne samo priobalni gradovi udaljeni manje od 100 kilometara od obalske linije, poput Londona, Njujorka, Šangaja i Tokija, već i brojni objekti sa UNESKO liste svetske baštine.
Čak 26 azijskih objekata može biti uništeno. Od ukupno 50 najugroženijih objekata svetske baštine, 26 njih je sa azijskog kontinenta. Kulturni pejzaži provincije Bali mogli bi biti potpuno potopljeni do 2050. godine, dok bi nacionalni indonežanski park Komodo mogle uništiti vrućine i suše, a prirodni rezervat Huanglong u Kini suočio bi se sa smenom poplava i suša.
Na udaru poplava, kao posledice klimatskih promena, mogla bi se naći i kraljevska grobnica dinastije Joseon u Južnoj Koreji, budistički planinski manastiri Sansa, kao i mnogi drugi hramovi i zamkovi širom Kine, Indije, Vijetnama, Japana i Pakistana.
Australija može „izgubiti“ dva najprepoznatljivija objekta. Sidnejska opera, koja je ne samo kulturološki, već i arhitektonski „zaštitni znak“, mogla bi nastradati usled poplava i oluja, dok bi nacionalni park Kakadu mogao biti potencijalno zahvaćen velikim požarima i poplavama.
Evropa bi takođe mogla ostati bez mnogih „bisera“ svetske baštine. Od posledica poplava, potencijalno bi stradali delta reke Dunav u Rumuniji, prirodni rezervat Srebarna u Bugarskoj, kao i stari rudnik uglja Zollverein u Nemačkoj, kao i čuvena železara u Engelsbergu u Švedskoj.
Pod vodom bi se mogli naći i gradovi Bergen u Norveškoj, srednjovekovni grad Proven nedaleko od francuske prestonice, dok bi industrijsko selo Novi Lanark u Škotskoj verovatno bilo potpuno uništeno usled kataklizmičnih klizišta. Arhipelag Sent-Kilda u Škotskoj takođe bi mogao nestati zbog porasta nivoa mora.
A Amerika i Kanada bi izgubile četiri važna lokaliteta. Nacionalni park Olimpik u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se prostire na više od 370 hiljada hektara i koji je dom za brojne endemske vrste, mogao bi nestati zbog klizišta, dok bi nacionalni park Everglejds mogao potpuno uništiti kombinacija poplava, vrućina, oluja i suša.
Kanadski Trondek-Klondajk park mogao bi se do 2050. godine naći potpuno pod vodom, kao i ribarsko selo Red Bej, koje je 2013. godine dospjelo na listu svetske baštine kao jedno od retkih očuvanih mesta u kojem se poštuju kitolovne tradicije iz preindustrijskih vremena.
