Sa sve većom prisutnošću veštačke inteligencije (AI) u poslovnom svetu, postavlja se pitanje da li će ove tehnologije zaista doprineti efikasnosti ili će, paradoksalno, izazvati veću iscrpljenost zaposlenih. Dok su alati poput ChatGPT-a predstavljeni kao rešenja koja će povećati produktivnost, mnogi poslodavci i radnici otkrivaju da je realnost daleko složenija.
Jedan primer dolazi iz PR agencije Everest PR, čiji je osnivač Anurag Garg. On je ohrabrio svoj tim da koristi AI alate za svakodnevne zadatke, verujući da će to ubrzati proces rada i omogućiti agenciji da ostane konkurentna. Međutim, ubrzo se ispostavilo da su zaposleni počeli da osećaju dodatni pritisak. Umesto da ubrzaju posao, AI alati su zahtevali dodatno vreme za kreiranje preciznih uputstava, provere tačnosti rezultata, a česte promene i ažuriranja tih alata samo su povećavala stres.
„Umesto da olakšaju posao, AI alati su nam zadavali još više posla. Zaposleni su se žalili da im zadaci sada traju duplo duže jer moraju da koriste AI, a potom da ispravljaju njegove greške,“ objašnjava Garg. Nakon nekog vremena, odlučio je da smanji obaveznu upotrebu veštačke inteligencije, što je smanjilo pritisak u timu i donelo bolje rezultate.
Ovo iskustvo nije izolovano. Prema istraživanju platforme Upwork, iako čak 96% rukovodilaca veruje da će AI povećati produktivnost, 77% zaposlenih tvrdi da im je veštačka inteligencija povećala obim posla. Dodatno, 61% ispitanika veruje da će korišćenje ovih alata povećati rizik od sagorevanja na poslu, posebno među mlađim radnicima, gde taj procenat raste na čak 87%.
Slično istraživanje platforme Asana pokazalo je da veliki broj aplikacija i tehnologija koje se koriste u radnom okruženju zapravo smanjuju efikasnost. Zaposleni koji koriste više alata često osećaju da gube vreme na prebacivanje između različitih aplikacija, što dodatno doprinosi stresu i iscrpljenosti.
Prema rečima stručnjaka za prevazilaženje sagorevanja, poput Leah Steele, AI alati često stvaraju veći obim posla, umesto da ga smanjuju, što vodi ka osećaju preopterećenosti. „Problem nije samo u količini posla, već i u načinu na koji ga obavljamo,“ objašnjava ona. „Mnogi radnici osećaju da im je oduzeta kontrola nad poslom, jer se sve više oslanjaju na tehnologiju koja ih distancira od onoga što su zapravo želeli da rade.“
Dok AI ima ogroman potencijal da poboljša radne procese, njegov uticaj zavisi od načina na koji se uvodi i koristi. Kao što ističe Alicia Navarro, osnivač platforme Flown, pravilno korišćenje ovih alata može biti od velike pomoći, posebno za male firme sa ograničenim resursima. Međutim, ključ je u tome da se AI integriše na način koji olakšava, a ne komplikuje posao.
U zaključku, veštačka inteligencija može biti moćan alat u modernom poslovanju, ali bez pažljivog pristupa njenoj primeni, rizikuje da postane izvor dodatnog stresa i radne iscrpljenosti, umesto rešenja koje unapređuje efikasnost i radnu kulturu.
