Pomeranje sata, bilo da je reč o prelasku na letnje ili zimsko računanje vremena, značajno utiče na naš unutrašnji biološki ritam, a posledice se često manifestuju kroz različite zdravstvene probleme. Promena vremena, koja se često doživljava kao mala prilagodba, može prouzrokovati ozbiljne poremećaje u snu, raspoloženju i opštem funkcionisanju organizma.
Poremećaj spavanja i umor
Jedan od najčešćih efekata pomeranja sata jeste poremećaj spavanja. Kada se sat pomeri unapred, kao u slučaju prelaska na letnje vreme, mnogi gube jedan sat sna, što može uzrokovati nesanicu, umor i pad koncentracije. Na suprotnoj strani, prelazak na zimsko vreme može doneti privremeno olakšanje, ali i dalje remeti ustaljeni ritam spavanja, čineći organizam zbunjenim.
Rizik za mentalno zdravlje
Pomeranje sata može uticati na mentalno zdravlje, naročito kod osoba koje su osetljive na sezonske promene. Promene u ciklusu spavanja često dovode do povećanog rizika od anksioznosti, stresa i depresije. Zimski period, kada su dani kraći, može pojačati simptome sezonskog afektivnog poremećaja, jer manjak dnevnog svetla dodatno opterećuje psihološko stanje.
Kardiovaskularni problemi
Studije su pokazale da prelazak na letnje računanje vremena može povećati rizik od srčanih udara u prvih nekoliko dana nakon promene. Ovo se objašnjava stresom koji nastaje zbog ranijeg buđenja i promene u ritmu spavanja, što može nepovoljno uticati na ljude sa već postojećim srčanim problemima.
Pad koncentracije i produktivnosti
Smanjena produktivnost i koncentracija su česte posledice promene vremena, posebno u prvih nekoliko dana. Umor i poremećen san utiču na sposobnost fokusiranja, što može dovesti do lošijih performansi na poslu ili u školi, kao i povećanog rizika od grešaka i povreda.
Uticaj na metabolizam
Cirkadijalni ritam, koji reguliše mnoge telesne funkcije, uključujući metabolizam, može biti poremećen pomeranjem sata. Ovo može dovesti do promena u apetitu i metabolizmu, što kod nekih osoba može izazvati prejedanje ili manjak apetita, dodatno komplikujući zdravstveno stanje.
Opasnost na putevima
Umor izazvan promenom vremena može dovesti do smanjenog opreza za volanom. Brojne studije ukazuju na to da se u danima nakon pomeranja sata povećava broj saobraćajnih nesreća, jer vozači nisu dovoljno koncentrisani zbog poremećaja u spavanju.
Kako se prilagoditi promeni vremena?
Stručnjaci preporučuju postepenu pripremu za pomeranje sata, tako što ćete nekoliko dana unapred polako menjati svoj raspored spavanja. Takođe, redovan boravak na dnevnom svetlu i fizička aktivnost mogu pomoći telu da se lakše prilagodi novom ritmu. Važno je održavati zdrave navike spavanja i izbegavati stresne aktivnosti pre odlaska na spavanje.
Iako pomeranje sata može izgledati kao manja neprijatnost, njegovi efekti na zdravlje mogu biti ozbiljni. Pravilna priprema i prilagođavanje mogu pomoći da se minimiziraju negativni uticaji na organizam, ali važno je biti svestan potencijalnih rizika koje donosi ova promena.
Da li se sat pomera u svim državama?
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a najpoznatiji primer zemlje je Rusija, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, a koja je 2014. godine odbacila letnje računanje vremena. Primer Rusije sledila je i Turska 2016. godine kada je ukinula pomeranje kazaljki i zadržala za stalno letnje računanje vremena, kako je saopšteno, prvenstveno zbog efikasnijeg iskorišćavanja dnevne svetlosti i energetskih ušteda.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta. Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda.
