Politički sat u Vašingtonu ponovo otkucava, a sa njim raste i ekonomska nervoza. Sjedinjene Američke Države, najveća svetska ekonomija, ponovo se suočavaju sa scenarijom koji periodično parališe prestonicu: potencijalnom „blokadom vlade“ (government shutdown).
Ovaj scenario nastaje kada Kongres SAD – podeljen političkim nesuglasicama – ne uspe da postigne dogovor o finansiranju federalnih agencija. Ukoliko se ne usvoji budžet ili makar privremena mera o finansiranju, vlada bukvalno ostaje bez novca za rad.
A cena te političke nesuglasice je vrtoglava. Prema analizama koje je objavio uticajni magazin Forbes, posledice bi mogle biti razorne.
Račun koji stiže na naplatu: 1.4 milijarde dolara nedeljno
Kada federalna vlada „stane“, ne staje samo birokratija. Staje ogroman deo ekonomskog motora zemlje. Procene koje prenosi Forbes sugerišu da bi svaka nedelja paralize koštala američku ekonomiju oko 1.4 milijarde dolara.
Ovo nije samo hipotetički gubitak na berzi; ovo je realan novac koji nestaje iz opticaja.
Kako „blokada“ zaista pogađa ekonomiju?
Da bismo razumeli odakle dolazi ovoliki trošak, moramo pogledati šta se dešava „na terenu“ kada Kongres ne odobri finansije:
- Prinudni odmori za stotine hiljada ljudi: Ogroman broj federalnih radnika koji se ne smatraju „neophodnim“ (što može uključivati osoblje u nacionalnim parkovima, administrativne radnike, pa čak i naučnike) šalje se na prinudno, neplaćeno odsustvo (furlough).
- Rad bez plate: Oni koji su neophodni za nacionalnu bezbednost i funkcionisanje (poput kontrolora letenja, agenata granične policije ili pripadnika vojske) moraju da nastave da rade, ali ne primaju platu sve dok se blokada ne okonča.
- Domino efekat na potrošnju: Kada stotine hiljada porodica ostanu bez redovnih prihoda, one prestaju da troše. Odlažu se kupovine, smanjuju se posete restoranima i kasni se sa plaćanjem računa. Ovo direktno pogađa hiljade malih i srednjih preduzeća koja zavise od te potrošnje.
- Zaustavljanje ugovora: Privatne kompanije koje imaju ugovore sa vladom – od IT firmi do građevinskih kompanija – prestaju da dobijaju uplate. Novi projekti se zamrzavaju, a postojeći kasne, što dovodi do daljih otpuštanja u privatnom sektoru.
- Gubitak poverenja: Kao što se u analizama ističe, ovakav zastoj u najvećoj svetskoj ekonomiji šalje izuzetno negativan signal. On unosi nemir i nestabilnost na globalna finansijska tržišta i podriva poverenje investitora u sposobnost SAD da stabilno upravlja sopstvenim finansijama.
Prošlost kao upozorenje
Ovo nije prvi put da se Vašington suočava sa ovim problemom. Najduža blokada u istoriji SAD (tokom 2018-2019. godine) trajala je 35 dana. Tadašnje procene Kancelarije za budžet Kongresa (CBO) pokazale su da je ekonomija tada izgubila oko 11 milijardi dolara, od čega se oko 3 milijarde nikada nije oporavilo.
Dok se politička nadmudrivanja u Kongresu nastavljaju, sat nezaustavljivo otkucava. Svaki propušteni sat pregovora povećava konačni račun koji će, umesto političara, na kraju platiti privreda i obični građani. Pitanje nije da li će dogovor na kraju biti postignut, već kolika će ekonomska šteta nastati pre nego što se to desi.
