Ako ste mislili da je „hajp“ oko veštačke inteligencije dostigao vrhunac lansiranjem ChatGPT-a, prevarili ste se. Prva faza je bila fascinacija softverom. Sada, u 2025. godini, ulazimo u drugu, mnogo skuplju i brutalniju fazu: rat za infrastrukturu.
Više nije dovoljno imati pametan algoritam. Da bi veštačka inteligencija funkcionisala, potrebna joj je fizička kuća – gigantski data centri, nezamislive količine električne energije i najnapredniji čipovi. Upravo zato, najveći poslovni dogovori ove godine nisu akvizicije malih startapa, već masivna ulaganja u „gvožđe“, beton i struju.
Dok svet posmatra šta će AI uraditi za nas, tehnološki giganti i investicioni fondovi tiho povlače poteze vredne stotine milijardi dolara koji će redefinisati globalnu ekonomiju.
Amazon i opklada od 50 milijardi dolara
Apsolutni šampion u kategoriji „najveći novčanik“ ove sezone je Amazon. Kroz svoju podružnicu Amazon Web Services (AWS), kompanija je najavila planove za ulaganje koje premašuje 50 milijardi dolara u narednim godinama, sa posebnim fokusom na izgradnju data centara.
Zašto baš sada? Amazon oseća pritisak. Iako su pioniri „cloud“ tehnologije, Microsoft im opasno diše za vratom zahvaljujući partnerstvu sa OpenAI. Da bi ostao relevantan, AWS mora da obezbedi infrastrukturu koja može da podrži sledeću generaciju AI modela.
Zanimljivo je gde taj novac ide. Veliki deo ove sume usmeren je na državu Indijana u SAD-u. Ovo nije slučajno. Tehnološki giganti beže iz prenaseljenih čvorišta poput Severne Virdžinije, gde je električna mreža pred pucanjem, i traže lokacije gde postoji jeftina zemlja i, što je najvažnije, pouzdan izvor energije. Amazonov potez nije samo IT investicija; to je najveći infrastrukturni projekat u istoriji te savezne države.
Ovaj potez šalje jasnu poruku investitorima: Amazon veruje da potražnja za AI procesiranjem neće opasti, već da smo tek na početku eksponencijalne krive.
Blackstone i AirTrunk: kada „Private Equity“ uđe u igru
Da AI nije igračka samo za programere, dokazuje i ulazak teške finansijske artiljerije. Blackstone, jedan od najvećih svetskih upravljača imovinom, napravio je potres na tržištu kupovinom australijske kompanije AirTrunk.
Vrednost posla? Preko 16 milijardi dolara (oko 24 milijarde australijskih dolara).
Ovo je ključni momenat za industriju. AirTrunk nije softverska firma; oni su vlasnici najvećih data centara u azijsko-pacifičkom regionu. Blackstone je ovim potezom praktično rekao: „Podaci su nova nafta, a data centri su nove rafinerije.“
Ova akvizicija pozicionira Blackstone kao ključnog igrača u regionu koji najbrže raste. Azija je gladna digitalnih usluga, a kontrola nad serverima koji te usluge pokreću donosi siguran profit u decenijama koje dolaze, bez obzira na to koji AI model (Gemini, Claude ili GPT) na kraju pobedi. To je klasična strategija prodaje lopata u vreme zlatne groznice.
Savez titana: Microsoft, BlackRock i žeđ za energijom
Možda najintrigantniji dogovor godine je formiranje „Globalnog partnerstva za investicije u AI infrastrukturu“ (GAIIP). Glavni akteri? Microsoft, BlackRock, Global Infrastructure Partners i MGX.
Cilj ovog fonda je prikupljanje početnih 30 milijardi dolara, sa potencijalom da mobiliše do 100 milijardi dolara investicija. Ali, ovde nije fokus samo na serverima. Fokus je na onome što servere pokreće – energiji.
AI modeli su neverovatno energetski neefikasni. Jedan upit na ChatGPT-u troši deset puta više struje nego Google pretraga. Microsoft je svestan da će njihov rast uskoro udariti u plafon zvan „elektroenergetska mreža“. Zato ovaj fond planira ulaganja u dekarbonizaciju i nove izvore energije.
U sklopu ove šire strategije, ne treba zaboraviti ni nedavni potez Microsoft-a da podrži ponovno pokretanje nuklearne elektrane Three Mile Island kroz ugovor sa kompanijom Constellation Energy. Ovo je presedan – Big Tech kompanije praktično postaju patroni nuklearne energije kako bi osigurale svoj opstanak.
NVIDIA: ne prodaju samo čipove, kupuju ekosistem
Dok svi ostali grade zgrade, NVIDIA nastavlja da dominira u onome što ide unutar njih. Međutim, Jensen Huang, izvršni direktor kompanije, povlači pametne poteze kako NVIDIA ne bi bila samo „hardverska kompanija“.
Jedan od ključnih poslova koji je prošao ispod radara šire javnosti, ali je krucijalan za inženjere, jeste akvizicija izraelskog startapa Run:ai. Vrednost posla se procenjuje na oko 700 miliona dolara.
Zašto je ovo bitno? Run:ai pravi softver koji omogućava kompanijama da efikasnije koriste svoje GPU čipove. S obzirom na to da su Nvidia H100 i novi Blackwell čipovi izuzetno skupi i retki, softver koji omogućava da iz njih „iscedite“ maksimum je zlata vredan. Ovim potezom, NVIDIA cementira svoju poziciju – oni vam ne prodaju samo čip, oni vam prodaju kompletnu platformu za orkestraciju AI poslova (workloads).
Cisco i Splunk: bezbednost u doba haosa
Još jedan gigantski posao koji će oblikovati 2025. godinu je završetak akvizicije kompanije Splunk od strane mrežnog giganta Cisco, u vrednosti od 28 milijardi dolara.
U svetu gde AI generiše kod, ali i sajber napade, podaci o bezbednosti postaju kritični. Spajanjem Cisco mreže i Splunk analitike, stvara se sistem koji može da koristi AI da predvidi i zaustavi napade pre nego što se dese. Ovo je dokaz da se AI revolucija ne dešava samo u četbotovima, već i u dubokim slojevima korporativne bezbednosti (Cybersecurity).
Šta ovo znači za budućnost?
Ako sumiramo ove transakcije, obrazac je jasan. Godina 2025. nije godina „otkrića“ u AI svetu, već godina industrijalizacije.
- Fizička ograničenja su stvarna: Softver ne može da napreduje brže nego što gradimo elektrane i data centre. Zato milijarde idu u beton i bakar.
- Konsolidacija moći: Samo najbogatije kompanije (Amazon, Microsoft, Blackstone) mogu da priušte ovakve uloge. Jaz između njih i ostatka tržišta se produbljuje.
- Geografija se menja: Data centri se sele tamo gde ima struje, menjajući lokalne ekonomije od Indijane do Australije.
Dok mali igrači traže primenu AI u svojim aplikacijama, veliki igrači kupuju zemlju na kojoj će te aplikacije živeti. To je trka u kojoj je ulog veći od BDP-a mnogih država, a pobednik će kontrolisati digitalnu infrastrukturu 21. veka.
