Nakon perioda finansijskih turbulencija i gubitaka koji su prethodnih godina punili naslovne strane, iz Švajcarske stižu vesti koje će obradovati tamošnje poreske obveznike i političare. Švajcarska narodna banka (SNB), institucija koja važi za jedan od stubova globalne finansijske stabilnosti, objavila je preliminarne rezultate za fiskalnu 2025. godinu, a brojke su, blago rečeno, ohrabrujuće.
Prema prvim procenama, SNB je u godini za nama ostvarila dobit od približno 26 milijardi CHF (švajcarskih franaka). Ovaj rezultat predstavlja značajan zaokret i povratak u „zelenu zonu“ poslovanja, što sa sobom nosi važne implikacije za državni budžet Švajcarske Konfederacije, ali i za budžete njenih kantona.
Odakle dolaze milijarde?
Da bismo razumeli ovaj uspeh, moramo zaviriti u „portfelj“ centralne banke. Za razliku od komercijalnih banaka koje zarađuju na kamatama od kredita građanima, SNB funkcioniše drugačije. Njena ogromna bilansna suma sastoji se prvenstveno od investicija u stranim valutama (akcije i obveznice u dolarima, evrima itd.) i velikih rezervi zlata.
Glavni pokretač ovogodišnjeg profita bile su upravo pozicije u stranoj valuti. Dobit od ovih investicija iznosila je oko 17 milijardi CHF. Ovo sugeriše da su globalna berzanska tržišta tokom 2025. godine imala solidan performans, a da je kurs franka bio povoljan za preračunavanje tih vrednosti.
Pored toga, tradicionalno sigurno utočište – zlato – takođe je dalo svoj doprinos. Vrednost zlatnih rezervi koje poseduje SNB porasla je za oko 10 milijardi CHF, zahvaljujući rastu cene ovog plemenitog metala na svetskom tržištu. S druge strane, pozicije u domaćoj valuti (franku) zabeležile su mali gubitak od oko milijardu franaka, što je uobičajeno u ovakvim bilansima.
Zašto je ovo važno za kantone?
Ovaj finansijski izveštaj se u Švajcarskoj iščekuje sa mnogo više nestrpljenja nego u drugim zemljama, a razlog je specifičan mehanizam raspodele dobiti. Naime, SNB nije samo čuvar valute; ona tradicionalno deo svog profita uplaćuje u budžete Konfederacije (savezne države) i kantona.
Prethodnih godina, zbog velikih gubitaka, SNB je morala da „zavrnea slavinu“. Isplate su bile obustavljene jer, prema zakonu, banka prvo mora da pokrije gubitke iz prethodnih godina i napuni svoje rezerve za buduće valute rizike pre nego što isplati dividendu državi.
Sa ovim profitom od 26 milijardi, situacija se drastično menja. Nakon što se uzmu u obzir rezerve za distribuciju (koje su bile u minusu), očekuje se da će neto rezultat omogućiti nastavak isplata. To je muzika za uši ministara finansija širom švajcarskih kantona, koji su u svojim budžetima često zavisili od ovih „bonus“ sredstava za finansiranje javnih projekata, obrazovanja ili smanjenje poreza.
Oprez i stabilnost pre svega
Ipak, zvaničnici SNB uvek pozivaju na oprez. Oni naglašavaju da ovi rezultati još uvek nisu konačni (revidirani izveštaj se očekuje u martu) i da primarni cilj centralne banke nije pravljenje profita, već osiguranje stabilnosti cena, odnosno kontrola inflacije.
Profit centralne banke je zapravo „nuspojava“ njene monetarne politike. Kada SNB kupuje strane valute da bi sprečila prekomerno jačanje franka (što šteti švajcarskom izvozu), ona gomila imovinu. Vrednost te imovine fluktuira. U 2025. godini, kockice su se složile u korist banke, ali istorija nas uči da se na berzama situacija može promeniti preko noći.
Zaključak
Povratak SNB-a na staze profitabilnosti u 2025. godini je snažan signal stabilnosti švajcarske ekonomije. Profit od 26 milijardi CHF ne samo da popravlja bilans stanja same banke, već direktno utiče na blagostanje građana kroz punjenje kantonalnih i državnih kasa. Ovo će verovatno smanjiti pritisak na javne finansije i omogućiti realizaciju projekata koji su bili na čekanju tokom „mršavih“ godina. Ipak, treba imati na umu da su ovi profiti podložni promenama na globalnom tržištu i ne mogu se uzimati zdravo za gotovo kao stalan izvor prihoda. Švajcarska je još jednom pokazala da njeno upravljanje imovinom, koje kombinuje zlato i strateška ulaganja, dugoročno donosi rezultate uprkos povremenim padovima.
