Upravo se to dešava – ako čitate ovaj tekst u subotu ili nedelju, 29. marta, sat se već pomerio ili se pomera ove noći. U noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta 2026. godine, u dva sata ujutru kazaljke skačemo na tri – gubimo jedan sat sna i zvanično ulazimo u letnje računanje vremena. Nije novost, ali je svake godine ista priča: jedna polovina populacije to zaboravi, druga budi celu porodicu da im kaže da sat pomeraju sami telefoni. Negde između tih krajnosti, Srbija i ostatak Evrope ušli su u proleće – sat pre nego što smo računali.
Zašto je ove godine ranije nego prošle?
Najčešće pitanje koje se pojavljuje svake godine: zašto datum nije isti? Odgovor je jednostavan kao kalendar. Prema pravilu koje važi u celoj Evropskoj uniji od 1996. godine, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu. Kako raspored dana u nedelji nije isti svake godine, ni ta poslednja nedelja ne pada uvek na isti datum.
U 2025. godini poslednja nedelja u martu bila je 30. marta. U 2026. godini, taj isti uslov ispunjava 29. marta – dan ranije. Nikakva politička odluka, nikakva promena pravila, samo kalendarska aritmetika koja svake godine malo zbunjuje ljude koji misle da je promena nastupila neočekivano. Pravilo je savršeno predvidivo – menja se samo datum na koji pada ta poslednja nedelja.
Šta se tačno dešava?
Ove noći, u tačno 2:00 sata, vreme automatski skače na 3:00. Nedeljno jutro, 29. marta, trajaće sat vremena kraće nego što je uobičajeno – otuda i čuvena žalba da „gubimo sat sna“. Tehnički, taj sat sna nije izgubljen zauvek – vratiće nam se u oktobru, kada se sat vraća sat unazad.
Letnje računanje vremena trajaće sve do nedeljnog jutra, 25. oktobra 2026. u 3:00, kada će se kazaljke vratiti na 2:00 i početi zimski režim. Do tada, dani će biti duži, a zalazak sunca znatno kasniji nego što smo navikli tokom zimskih meseci.
Istorija prakse koja traje decenijama
Ideja o pomeranju sata nije nova – i nije nastala u Evropi. Prvu ideju zabeležio je američki naučnik i državnik Bendžamin Franklin još 1784. godine, u šaljivom pismu pariskim novinama u kojima je predložio da bi Parižani mogli uštedeti ogromne količine svećanog voska kada bi ustajali ranije i koristili prirodnu svetlost jutarnjeg sunca. Tada to niko nije shvatio ozbiljno.
Praksa pomeranja sata uveden je u modernom obliku tokom Prvog svetskog rata, kada su Nemačka i Austro-Ugarska 1916. godine uvele letnje računanje vremena kao meru uštede uglja za ratne potrebe. Ostatak Evrope ubrzo je sledio. Tokom Drugog svetskog rata praksa je ponovo masovno primenjena zbog energetskih potreba.
Srbija je letnje računanje vremena uvela 1983. godine, dok je još bila deo SFRJ – prvo pomeranje sata desilo se u noći između 26. i 27. marta 1983. godine. Od tada, ova praksa je deo kalendarskog ritma koji se ponavlja dva puta godišnje, bez prekida.
Da li ovo zaista štedi energiju?
Originalni argument za pomeranje sata – ušteda energije – se u savremenim uslovima sve više dovodi u pitanje. Studije iz poslednjih godina pokazuju mešovite rezultate: dok se doista troši manje električne energije za osvetljenje u večernjim satima zahvaljujući dužim danima, istovremeno raste potrošnja energije za klimatizaciju tokom toplijih večernih sati i zagrevanje u hladnim jutarnjim satima koji ostaju tamni.
Moderna analiza pokazuje da je energetski benefit pomeranja sata u savremenim privredama minimalan – i daleko manji od onog koji je postojao u doba kada je najveća potrošnja struje bila direktno vezana za osvetljenje. Upravo je to jedan od glavnih argumenata onih koji zahtevaju ukidanje ove prakse.
Zdravstveni efekti: sat koji ne boli samo spavanje
Jedan sat izgubljen zvuči beznačajno, ali istraživanja pokazuju da organizam tu promenu oseća dublje nego što bismo pretpostavili. Studije objavljene u stručnim medicinskim časopisima beleže da u danima neposredno nakon proleće pomeranja sata dolazi do:
- Porasta broja saobraćajnih nesreća – poremećen san utiče na reakciono vreme i koncentraciju vozača
- Blagog povećanja broja srčanih udara – posebno kod starijih osoba i onih sa kardiovaskularnim rizicima
- Smanjene produktivnosti na poslu – efekti narušenog cirkadijalnog ritma mogu trajati i do nedelju dana
- Poremećaja raspoloženja – posebno izraženog kod osoba koje su i inače sklone sezonskim depresijama
Jesenje pomeranje sata, kada se sat vraća unazad i dobijamo sat više, statistički nosi manji zdravstveni rizik – mada i ono remeti prirodni ritam tela, samo u drugom smeru.
Debata o ukidanju: je li 2026. poslednja godina?
Rasprave o ukidanju pomeranja sata su u Evropi aktuelne već godinama, ali su se posebno intenzivrale u poslednjem periodu. Evropski parlament je još 2019. glasao za ukidanje prakse i predložio državama članicama da odaberu jedno trajno vreme – ali implementacija se otezala zbog neusaglašenosti između država oko toga koje vreme bi trebalo zadržati.
Sada, u martu 2026, iz Brisela stiže vest da Evropska komisija priprema novu studiju o ukidanju pomeranja sata. Španski mediji prenose da postoje signali da Španija razmatra 2026. kao poslednju godinu sa sezonskim promenama. Da li će se ta ideja realizovati i na nivou cele EU – ostaje da se vidi, ali pritisak javnosti i naučnih istraživanja sve jasnije ide u smeru trajnog rešenja.
Problem koji blokira dogovor je suštinski geografski: severnije zemlje poput Skandinavije imaju veće razlike između dužine dana leti i zimi, pa im je i razlog za pomeranje sata objektivno veći. Mediteranske i južne zemlje imaju manje izražene sezonske razlike i manje dobijaju od promena. Koji bi „trajni sat“ zadovoljio sve – centralnoevropsko vreme ili letnje vreme kao stalni standard – nije pitanje na koje postoji lak zajednički odgovor.
Šta raditi da što lakše prebrodite promenu?
Jedno pomeranje sata neće uništiti vaše zdravlje, ali postoje male stvari koje pomažu da se adaptacija odvije što bezbolnije:
- Idite na spavanje malo ranije u danima pre pomeranja – telo se može postepeno prilagoditi ako ga ne iznenadite naglim pomacima
- Izlagajte se jutarnjem suncu – prirodna svetlost je najmoćniji signal koji „resetuje“ vaš unutrašnji sat
- Ograničite kofein tokom prvih dana – stimulansi mogu pojačati osećaj dezorjentacije koji prati promene ritma spavanja
- Sinhronizujte ručne satove i kućne aparate koji se ne ažuriraju automatski – mikrotalasnе, štednjaci i budilnici na struju najčešće zahtevaju ručnu korekciju
Telefoni, računari i pametni satovi promenu vrše automatski – ali oni analogni, starinski i industrijski sat u kuhinji čeka vas da mu pomognete.
Konačan zaključak
Pomeranje sata je praksa sa skoro vekom i po istorije iza sebe, a godišnje izaziva podjednaku mešavinu čuđenja, žalbi i zaboravnosti u celoj Evropi. Bez obzira na to da li ste za ili protiv, ovu noć ste je doživeli – u 2:00 je već bilo 3:00, dan je kraći za sat, ali zalazak sunca uskoro dolazi svakog dana malo kasnije.
A možda je ovo zaista jedna od poslednjih godina u kojoj se ovaj ritual ponavlja. Ako Evropska komisija napokon donese konačnu odluku, 2026. bi mogla biti upamćena kao godina u kojoj smo poslednji put pomerali kazaljke. Do tada – dobrodošli u letnje računanje vremena.
