Niš dobija elektranu kakvu Srbija dosad nije imala. Nakon više od godinu dana najava, studija i javnih rasprava, lokacija buduće gasne elektrane u okolini Niša konačno je definisana – i sve se ubrzava prema potpisivanju ugovora i početku gradnje. Radi se o jednom od najvećih energetskih projekata u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, koji će imati posledice ne samo na snabdevanje strujom nego i na način na koji će Nišlije zagrevati stanove tokom zimskih meseci.
- Lokacija: severno od Krušca, uz Južnu Moravu
- Sporazum sa Azerbejdžanom – ko gradi i ko isporučuje gas
- Tehničke karakteristike: struja i toplota u jednom postrojenju
- Šta to znači za grejanje Niša?
- Interkonekcija sa Bugarskom – tehnički preduslov koji je ispunjen
- Zašto baš Niš?
- Otvorena pitanja i rizici
- Šta EPS planira uz elektranu?
- Konačan utisak
Lokacija: severno od Krušca, uz Južnu Moravu
Dugo se spekulisalo gde će tačno elektrana stati. U prvoj verziji nacrta Prostornog plana Niša, kao moguće lokacije pominjale su se Niška Banja, Trupale i Krušce. Lokacija kod Niške Banje je u jednom momentu bila favorit, ali je odustalo od nje zbog jednog praktičnog razloga: elektrana zahteva ogromne količine vode za hlađenje generatora, a Niška Banja tu kapacitetu ne može da ispuni.
U najnovijem nacrtu Prostornog plana koji je bio na javnom uvidu, kao definitivan izbor označena je lokacija severno od sela Krušca i istočno od Lalinca, u neposrednoj blizini reke Južne Morave. Blizina Južne Morave rešava problem snabdevanja vodom koja je neophodna za hlađenje postrojenja, i to je ključni razlog zbog kojeg je ova lokacija izabrana ispred svih ostalih.
Gradski većnik Niša Ivan Grmuša potvrdio je da tačna lokacija unutar tog područja još uvek nije konačno zaključena i da će biti precizirana Urbanističkim projektom – ali je opšti prostor definisan i ucrtan u važeći Prostorni plan.
Sporazum sa Azerbejdžanom – ko gradi i ko isporučuje gas
Sredinom februara 2026. godine Vlada Srbije i Vlada Azerbejdžana potpisale su sporazum o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju gasnom elektranom sa gasno-parnim ciklusom u okolini Niša. Ovo nije samo ugovor o gradnji – to je i sporazum o snabdevanju gasom, jer Azerbejdžan preuzima odgovornost da obezbedi gorivo za buduće postrojenje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će elektrana biti otvorena 2029. godine – što znači da gradnja mora početi što pre ako se taj rok želi ispoštovati. Prema najnovijim informacijama, ugovor o izgradnji planira se za potpisivanje u aprilu 2026. u Azerbejdžanu.
Investicija je procenjena na oko 600 miliona evra – što je jedan od najvećih pojedinačnih kapitalnih ulaganja u srpsku energetiku u modernoj istoriji.
Tehničke karakteristike: struja i toplota u jednom postrojenju
Buduća nišu elektrana nije klasična elektrana – ona je termoelektrana-toplana (TE-TO), poznatija kao kogenerativno postrojenje. To znači da istovremeno proizvodi i struju i toplotu, koristeći isti energent – prirodni gas – za oba procesa.
Projektovane tehničke karakteristike su:
- Instalisana snaga: oko 500 megavata ukupno
- Električna energija: 350 MW – što odgovara oko 10% ukupnih potreba Srbije za strujom
- Toplotna energija: 150 MW – direktno usmerena u gradski sistem grejanja Niša
- Godišnja proizvodnja struje: oko 3 miliona megavat-sati
- Godišnja proizvodnja toplotne energije: oko 1,3 miliona megavat-sati
Za punu iskorišćenost kapaciteta, elektrana će godišnje trebati između 450 i 500 miliona kubnih metara gasa – što je ozbiljna logistička i finansijska obaveza vezana za sigurnost snabdevanja.
Šta to znači za grejanje Niša?
Ovo je možda i najvažniji aspekt čitavog projekta sa stanovišta prosečnog Nišlije. Toplotna snaga od 150 MW koja će biti nusproizvod rada elektrane direktno će ići u gradski sistem centralnog grejanja.
Ivan Grmuša je to jasno objasnio: „Nusproizvod elektrane je topla voda koju grad može da iskoristi za grejanje tokom zimskog perioda, tako da pored električne energije imamo i snabdevanje toplotnom energijom naših sugrađana.“
U kombinaciji sa projektom data centra koji smo ranije pisali o njemu – a koji bi potencijalno mogao grejati do 8.000 stanova otpadnom toplotom servera – Niš se polako formira kao grad koji razvija potpuno nov, efikasniji model komunalne energetike baziran na iskorišćavanju topline koja bi inače bila otpadna. Oba projekta zajedno bi mogli fundamentalno promeniti način na koji grad greje stanove i smanjiti zavisnost od skupih fosilnih goriva kojima se toplana danas snabdeva.
Interkonekcija sa Bugarskom – tehnički preduslov koji je ispunjen
Jedan od ključnih uslova za izgradnju gasne elektrane u ovom delu Srbije bio je funkcionalna gasna interkonektorska veza sa Bugarskom, koja je neophodna za snabdevanje azerbejdžanskim gasom koji do Srbije stiže kroz Tursku i Bugarsku Transbalkanskim koridorom.
Ta interkonekcija je završena, što je i zvanično otvorilo put za realizaciju projekta. Bez nje, tehničke pretpostavke za snabdevanje gasom potrebnih razmera jednostavno ne bi postojale.
Zašto baš Niš?
Geografski položaj Niša na preseku saobraćajnih i energetskih koridora koji prolaze kroz Srbiju čini ga prirodnim mestom za ovakav tip postrojenja. Blizkost interkonektorske gasovode veze sa Bugarskom, prisustvo reke Južne Morave koja obezbeđuje vodu za hlađenje, razvijena prenosna električna mreža i blizina industrijskog i stambenog konzuma koji može apsorbovati i struju i toplotnu energiju – sve su to faktori koji su Niš učinili logičnim izborom ispred alternativnih lokacija u centralnoj Srbiji.
Otvorena pitanja i rizici
Projekat nosi i neka otvorena pitanja na koja će odgovori biti ključni za dugoročni uspeh.
Cena gasa je najveća nepoznanica. Srbija je potpisnica Sofijske deklaracije kojom se obavezala na klimatsku neutralnost do 2050. godine. Prirodni gas, iako znatno čistiji od uglja koji dominira u srpskoj energetici, i dalje je fosilno gorivo čija je cena na evropskim tržištima u poslednjim godinama bila izrazito nestabilna. Energetski stručnjaci upozoravaju da visoka zavisnost od azerbejdžanskog gasa može biti ekonomski rizična ako cene gasa nastave rastući trend.
Dugoročni ugovor o snabdevanju gasom još uvek nije potpuno definisan, i upravo je to, prema rečima stručnjaka, jedno od ključnih otvorenih pitanja koje treba rešiti pre nego što elektrana počne sa radom.
Ekološki aspekti su tema koja se ne sme zanemariti. Lokacija uz Južnu Moravu nosi odgovornost prema reci i ekosistemu u okolini, a sistem hlađenja moraće biti projektovan tako da minimizuje termalno zagađenje vodotoka. Fizibiliti studija, prema nekim izvorima urađena u saradnji sa američkim stručnjacima, navodno predviđa rešenja koja ne podrazumevaju ispuštanje tople vode direktno u reku.
Šta EPS planira uz elektranu?
Gasna elektrana u Nišu jedan je od tri ključna projekta Elektroprivrede Srbije (EPS) za 2026. godinu, uz Reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i nove solarne elektrane. EPS vidi gasnu elektranu ne kao dugoročno rešenje, već kao most ka dekarbonizaciji – postrojenje koje će popuniti kapacitetni jaz dok se obnovljivi izvori ne razviju do mere da mogu preuzeti veći deo baznog opterećenja.
Ta strategija ima smisla na papiru – gas emituje oko 50% manje CO₂ od uglja – ali zavisi od tempa razvoja obnovljivih izvora koji u Srbiji i dalje kasni za EU standardima.
Konačan utisak
Gasna elektrana u okolini Niša nije samo lokalna vest – ona je deo šire priče o energetskoj transformaciji Srbije, o smanjivanju zavisnosti od domaćeg uglja i o pozicioniranju Niša kao energetskog čvorišta južne Srbije.
Za Nišlije, konkretna korist biće vidljiva na dva načina: u sigurnijem snabdevanju strujom i u potencijalno povoljnijem i stabilnijem grejanju koje dolazi kao nusproizvod rada elektrane. Ako se ispoštuje rok i elektrana počne sa radom do 2029. godine, Niš će za manje od tri godine postati drugačiji grad sa energetske tačke gledišta.
A lokacija između Lalinca i Krušca, uz Južnu Moravu, uskoro neće biti samo tihi pejzaž van gradskih granica – biće srce energetske budućnosti čitavog regiona.
