Ako ste mislili da su prethodna leta bila neizdrživo topla i da su toplotni talasi dosegli svoj vrhunac, nauka ima veoma loše vesti. Prema najnovijim i najozbiljnijim upozorenjima koja dolaze direktno iz Ujedinjenih nacija, ono što smo do sada iskusili predstavlja samo blago zagrevanje za ono što tek sledi. Ulazimo u potpuno nepoznatu klimatsku teritoriju, a prognoze su sve samo ne ohrabrujuće.
Svetska meteorološka organizacija (WMO), agencija pod okriljem UN, izdala je alarmantan izveštaj koji ukazuje na to da će narednih pet godina gotovo sigurno biti najtopliji period ikada zabeležen u istoriji modernih merenja. Očekuje se da će dosadašnji temperaturni rekordi biti ne samo oboreni, već i potpuno zbrisani, donoseći sa sobom drastične promene u svakodnevnom životu ljudi širom planete.
Spoj prirode i čoveka: kako El Niño i gasovi staklene bašte kuvaju planetu
Ovaj dramatičan skok temperatura nije slučajan, već je rezultat opasnog preklapanja dva ključna faktora. Prvi i osnovni uzrok je kontinuirano ljudsko delovanje, tačnije neprestano ispuštanje ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte (poput ugljen-dioksida i metana) u atmosferu. Ovi gasovi deluju kao debelo ćebe koje zadržava toplotu sunca i ne dozvoljava joj da se vrati u svemir.
Drugi faktor, koji će u narednim godinama delovati kao „ulje na vatru“, jeste povratak prirodnog klimatskog fenomena poznatog kao El Niño. Za razliku od fenomena La Niña, koji je prethodnih godina imao blago rashlađujući efekat na globalnu klimu, El Niño zagreva površinu Tihog okeana, oslobađajući ogromne količine toplote u atmosferu. Kada se snaga prirode udruži sa posledicama industrijskog zagađenja, dobijamo savršenu formulu za ekstremne toplotne talase. Dosadašnji apsolutni rekord drži 2016. godina, koja je takođe bila pod snažnim uticajem fenomena El Niño, ali stručnjaci WMO navode da postoji neverovatnih 98 odsto šanse da barem jedna od narednih pet godina, kao i čitav taj petogodišnji period u proseku, bude topliji od te rekordne godine.
Kritična granica od 1.5 stepeni Celzijusa: šta ona zapravo znači za nas
Kada se govori o klimatskim promenama, često se pominje čuveni Pariski sporazum i cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod granice od 1.5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. Međutim, novi izveštaji pokazuju da se opasno približavamo ovoj crvenoj liniji.
Naučnici WMO upozoravaju da postoji čak 66 odsto šanse da će globalna prosečna temperatura, makar na kratko, premašiti ovu kritičnu granicu u nekoj od narednih pet godina. Važno je naglasiti da ovo ne znači da je Pariski sporazum trajno propao, jer se on odnosi na dugoročni prosek, ali privremeni proboji su jasni indikatori da se planetarni sistem pregreva brže nego što su i najpesimističniji modeli predviđali. Svaki deseti deo stepena donosi drastične promene u funkcionisanju ekosistema.
Kako će se ekstremne temperature odraziti na svakodnevni život
Apstraktne brojke i statistike na papiru često ne dočaravaju pravu sliku onoga što nas čeka. Povećanje globalne temperature ne znači samo da ćemo češće paliti klima-uređaje. Posledice su dalekosežne, lančane i pogađaju apsolutno svaki segment društva:
| Sektor pod uticajem | Očekivane posledice rekordnih vrućina |
| Zdravlje ljudi | Drastičan porast toplotnih udara, kardiovaskularnih problema i širenje tropskih bolesti usled širenja staništa komaraca. |
| Poljoprivreda | Ekstremne i produžene suše uništiće ključne useve, što će direktno dovesti do nestašica i naglog skoka cena osnovnih životnih namirnica na globalnom nivou. |
| Vodeni resursi | Presušivanje reka i pad nivoa podzemnih voda ugroziće snabdevanje pijaćom vodom, ali i proizvodnju električne energije u hidroelektranama. |
| Ekstremne oluje | Toplija atmosfera zadržava više vlage, što znači da će sušne periode prekidati razorne, iznenadne oluje i katastrofalne urbane poplave. |
Vreme za akciju ubrzano ističe
Ovakva upozorenja najviših svetskih institucija ne služe širenju panike, već predstavljaju poslednji, očajnički poziv na buđenje. Naš svet se menja velikom brzinom, a lokalne sredine moraće hitno da se prilagođavaju. To podrazumeva potpunu transformaciju načina na koji gradimo naše gradove (uvođenje više zelenih površina koje smanjuju efekat „toplotnih ostrva“), modernizaciju zdravstvenih sistema i prelazak poljoprivrede na kulture koje su otpornije na sušu.
Sa druge strane, na globalnom nivou, jedini trajni spas jeste hitno i radikalno smanjenje upotrebe fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije. Rekordi koji će padati u narednih pet godina podsetiće nas da priroda ne pregovara i da zakoni fizike ne prave kompromise sa ekonomskim interesima. Pripremite se za vrela leta, ali što je još važnije – pripremite se da kao društvo zahtevate ozbiljniju akciju u zaštiti jedine planete koju imamo.
