Verujte u reklame; Top Gun: Maverick je dostojan svakog trenutka hvale proglašavajući Toma Cruisea spasiocem bioskopa. Akcioni nastavak koji je nastajao više od 30 godina ima više srca od bilo kog letnjeg blokbastera sa dvostruko većom grupom filmskih zvezda na jednom mestu.
Reditelј Joseph Kosinski, koji je vodio Cruisea kroz potcenjeni naučnofantastični ep Oblivion, očigledno je snimio preko 800 sati snimaka za ovaj film da bi mukotrpno napravio neke od najuzbudlјivijih snimaka iz vazduha ikada postavlјenih na ekran, koristeći najsavremenije kokpit kamere.
U međuvremenu, Cruise je uzeo tajm-aut da savlada borbene avione, pre nego što je sve njegove potencijalne avijatičare stavio u školu letenja, dodajući neospornu ivicu autentičnosti svakom kadru, činjenica koja je sama po sebi očigledna jer Top Gun: Maverick nastoji da povrati srca i umove bioskopske publike svuda u svetu.
Međutim, ono što ovo čini blockbuster-om koji treba pobediti u 2022. je složenije od bilo kog stepena muškog držanja koji je definisao njegovog prethodnika. Nastavak vraća Pete ‘Maverick’ Mitchella opterećenog krivicom, stalno zaroblјenog u prošlosti koju nikada ne može da promeni. Ova starija i ništa manje nestalna iteracija jedva da može se drži pod kontrolom, dok se flešbekovi vešto tkaju u tačke zapleta iz originala Tony Scott-a kako bi napajali nostalgiju.
Ta potreba za iskuplјenjem zbog smrti Goosea (Anthony Edwards) je tema koja se ponavlјa, koju scenaristi Ehren Kruger, Eric Warren Singer i Christopher McQuarrie pokreću sa razornom lakoćom. Ne samo da tematski podnožje daje uzbuđenje kokicama, već stavlјa publiku u pilotsko sedište od prvog minuta uz pomoć staromodnog pripovedanja, a kao rezultat toga Maverik nadmašuje sva očekivanja.
Sem njega, za odabrano mesto u timu, boriće se i njegovi kolege – Natasha ‘Phoenix’ Trace (Monica Barbaro), Jake ‘Hangman’ Seresin (Glen Powell) i Reuben ‘Payback’ Fitch (Jay Ellis), pri čemu svaki od njih savršeno igra svoju ulogu, podižući radnju filma na novi viši nivo. Međutim, svaka prava drama je sačuvana prvenstveno za Tellera i Cruisea, koji savršeno igraju njihove karte.
Međutim, među svim tim hvalospevima, postoji zapanjujuće potcenjena izvedba Val Kilmera u ulozi Toma ‘Iceman’ Kazanskog. Glumac koji je bio van naših ekrana neko vreme zbog bolesti, Maverik daje Kilmeru priliku da zablista u gotovo potpunoj tišini, pored njegovog starog Top Gun protivnika.
Između ova dva glumca postoji osetna dirljiva energija koja je neosporna, kao stari prijatelјi koji se okuplјaju da podele neku neizrečenu katarzu. Usred vrhunskih akcionih sekvenci, koncizno napisanih dijaloga i inherentne nostalgije, ovaj trenutak deluje organski, a ne kao izmišlјen. Dolazeći u klјučnom trenutku u pogledu priče, istovremeno povezuje prošlost i otvara mesto za nešto novo.
Pored savršeno ujednačenog pripovedanja, vizuelnih efekata koji izazivaju strahopoštovanje i pulsirajućeg soundtrack-a, Maverick takođe poseduje još jedan važan nematerijalni materijal. On izaziva osećaj koji je verovatno nedostajao u multipleksu predugo, gde ćete bukvalno moći da čujete pad igle. Ili to, ili nećete moći da čujete ništa od tutnjave mlaznih motora, ili spontanih klicanja koji izbijaju niotkuda, ili grozničavog plјeskanja gomile koja se u tom trenutku razbuktala. To je iskustvo.
Uz ovacije i sveopšte divlјenje, pored Cruisea koji je predstavio neke od njegovih najbolјih radova poslednjih godina, bioskop se konačno vratio zauvek. Podsticanje javnog mnjenja kroz zajedničku radost, definisanu kroz teme progresije i napretka, u pozadini borbenih aviona i staromodnog vojnog mačizma, na vrhu priče koja slavi autsajderski duh koji postoji u svima nama.
Ako ništa drugo, to je ono što Top Gun: Maverick postiže na svakom nivou, u vremenu koje prebrzo leti. Sve što lјudi govore je istina, i svemu što su drugi napisali treba verovati, jer su se vratili blokbasteri.
