Veštačka inteligencija (AI) sve više se koristi za stvaranje slika, skulptura i slika, a neka od tih dela prodaju se za hiljade dolara. Da li je vreme da redefinišemo šta smatramo umetnošću?
U jednom dvorcu u ruralnom Oksfordširu, posmatram kako umetnica, obučena u kombinezon, polako stavlja olovku na papir. Njena ruka se kreće po platnu, a linije se postepeno pretvaraju u apstraktni autoportret. Izgleda kao trenutak kreativnog izraza, ali ova umetnica nije obična – ona je humanoidni robot po imenu Ai-Da, prva robotička umetnica na svetu. Njeno postojanje dovodi u pitanje kako definišemo umetnost, i ko, ili šta, može da je stvori.
Pitanje koje se nameće je da li će AI algoritmi, poput Ai-De, označiti kraj ljudske kreativnosti ili mogu pomoći u proširenju naših kreativnih potencijala?
Umetnost u promeni
Kada je Marsel Dišan predložio da se porcelanski pisoar smatra umetnošću i poslao ga na izložbu u Njujorku početkom 20. veka, izazvao je šok u umetničkom svetu. On je tvrdio da bilo šta može biti umetnost ako to umetnik izabere i proglasi umetnošću. Ovaj revolucionarni pristup promenio je dotadašnje poimanje umetnosti kao nečega što mora biti tehnički vešto i emotivno snažno.
Slično tome, umetnička dela stvorena uz pomoć veštačke inteligencije sada remete ustaljene norme u svetu umetnosti. Kao što filozofkinja Alis Helivel iz Londona tvrdi, ako smo mogli prihvatiti Dišanov pisoar kao umetnost, kako možemo odbaciti umetnost stvorenu generativnim algoritmima?
Nova era umetnosti?
Kao i mnogi tehnološki napretci kroz istoriju, AI ne mora značiti kraj umetnosti, već može pokrenuti novu umetničku revoluciju. Kao što je fotografija u 19. veku podstakla razvoj apstraktne umetnosti, tako AI sada otvara vrata novim načinima izražavanja. Matematičar Markus du Satoj veruje da bi veštačka inteligencija mogla pomoći ljudima da se oslobode kreativnih ograničenja i inspiriše ih da budu kreativniji nego ikad pre.
Ko je pravi umetnik?
Hodajući kroz galeriju Ai-De u Oksfordširu, može se videti širok spektar njenih dela. Njeni portreti naučnika Alana Tjuringa ili pop-art slike muzičara su daleko od onoga što tekst-to-slike generativni alati poput Dall-E ili Midjourney mogu stvoriti. Ai-Da koristi kamere u svojim očima kako bi unela nove slike u svoj algoritam i stvorila jedinstvena dela.
Međutim, pitanje autorstva ostaje otvoreno. Ko je pravi autor – sam robot ili programeri koji su napisali njen kod? Margaret Boden, istraživač u oblasti kognitivnih nauka, tvrdi da je kreativnost sposobnost generisanja novih, vrednih i iznenađujućih ideja. Prema ovoj definiciji, i radovi koje kreiraju mašine mogu se smatrati kreativnim.
Budućnost AI umetnosti
Kako se AI umetnost sve više prihvata, postaje jasno da ne mora biti pretnja tradicionalnim oblicima umetnosti. AI umetnici kao što je Ai-Da imaju sve veći uticaj na umetničku scenu, a svet se suočava sa pitanjem da li je umetnost stvorena od strane veštačke inteligencije vredna priznanja kao ljudska umetnost. Dok AI može izazvati polemike, za mnoge umetnike ona predstavlja novu alatku za proširenje kreativnih granica.
Na kraju, umetnost je i dalje u oku posmatrača, a kako se tehnologija razvija, granice između ljudske i mašinske kreativnosti postaju sve tanje.
