ŠANGAJ: Dok Kina gradi manje kuća i mostova, njeni potrošači kupuju jeftinije i manje zdrave obroke, a kako fabrike i farme ulažu u automatizaciju, pojavljuje se novi fiskalni izazov – stopa gojaznosti u zemlji bi mogla da raste mnogo brže i povećava troškove zdravstvene zaštite.
Stres na poslu, dugi radni sati i loša ishrana postaju sve veći faktori rizika u gradovima, dok u ruralnim oblastima poljoprivredni rad postaje manje fizički zahtevan, a nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite vodi ka lošem pregledu i lečenju problema sa težinom, kažu lekari i akademici.
Kina se suočava sa dvostrukim izazovom koji pogoršava njen problem sa težinom: u modernizovanoj ekonomiji zasnovanoj na tehnološkoj inovaciji, sve više poslova postaje statično ili desk-based, dok dugotrajno usporavanje rasta prisiljava ljude da usvoje jeftinije, nezdrave dijete.
Kako su stanovanje i infrastruktura već u velikoj meri dostupni, milioni radnika su se poslednjih godina prebacili iz građevinskih i proizvodnih poslova u vozače za usluge prevoza ili dostave. U deflatornom okruženju, potrošači preferiraju jeftinije obroke koji mogu biti nezdravi. Roditelji smanjuju časove plivanja ili druge sportske aktivnosti. Tržište brze hrane u Kini očekuje se da će dostići 1,8 triliona juana (253,85 milijardi dolara) do 2025. godine, u poređenju sa 892 milijarde juana 2017. godine, prema Daxue Consulting.
„Ekonomsku recesiju često prate promene u načinu života ljudi“, rekao je Yanzhong Huang, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljne odnose. „Prehrambene navike mogu postati neredovne, a socijalne aktivnosti mogu opadati.“
„Ove promene u svakodnevnim rutinama mogu doprineti povećanju incidencije gojaznosti, a samim tim i dijabetesa“, dodao je Huang, naglasivši da očekuje da će stope gojaznosti nastaviti da „eksponencijalno rastu, opterećujući zdravstveni sistem“.
U julu je Guo Yanhong, viši zvaničnik Nacionalne zdravstvene komisije (NHC), izjavio da gojazne i prekomerno teške osobe predstavljaju „veliki javnozdravstveni problem“.
NHC nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Xinhua, zvanična novinska agencija Kine, izvestila je istog meseca da je više od polovine odraslih u zemlji gojazno ili prekomerno teže, što je više od procene Svetske zdravstvene organizacije (WHO) od 37 procenata.
Studija BMC Public Health procenjuje da će troškovi lečenja povezanih sa težinom porasti na 22 procenta zdravstvenog budžeta, ili 418 milijardi juana do 2030. godine, u poređenju sa 8 procenata u 2022. godini.
Procena je bila „konzervativna“ i nije uzela u obzir povećanje troškova zdravstvene zaštite, navodi se.
To će dodatno opteretiti zadužene lokalne vlasti i smanjiti sposobnost Kine da usmeri resurse u produktivnije oblasti za podsticanje rasta.
Kampanja, koja će trajati tri godine, temelji se na osam slogana: „Životna posvećenost, aktivno praćenje, izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, dobar san, razumerne ciljeve i porodične akcije.“
Zdravstvene smernice su distribuirane osnovnim i srednjim školama u julu, pozivajući na redovne preglede, svakodnevne vežbe, angažovanje nutricionista i implementaciju zdravih navika u ishrani – uključujući smanjenje soli, ulja i šećera.
WHO definiše prekomernu težinu kao indeks telesne mase (BMI) od 25 ili više, dok je prag za gojaznost BMI 30.
Samo 8 procenata Kineza smatra se gojaznim, što je više od susedne Japana i Južne Koreje, ali znatno manje od 42 procenta u Sjedinjenim Američkim Državama, prema podacima WHO.
To je delimično zbog toga što je to relativno novi problem u Kini, koja je doživela široko rasprostranjenu gladi još u 1960-im godinama.
„Kina je prošla kroz epidemiološku tranziciju gde su bolesti povezane sa nedostatkom ishrane prešle u povećanje onih povezanih sa nezdravim dijetama i sedentarnim načinom života“, rekla je Christina Meyer, analitičarka zdravstvene politike u RTI International u Seattleu.
STRUKTURALNI FAKTORI
Dok se potrošači i radnici prilagođavaju strukturnim promenama u brzo urbanizovanoj ekonomiji u narednoj deceniji, mnogi Kinezi sa prekomernom težinom mogli bi preći prag gojaznosti, kažu lekari.
„Ekonomski pad u Kini mogao bi dovesti do povećanja konzumacije hrane lošeg kvaliteta, kao što je brza hrana, zbog opadanja prihoda“, rekao je Jun Sung-kim, ekonomista na Univerzitetu Sungkyunkwan u Južnoj Koreji.
„To bi moglo doprineti gojaznosti.“
Kina se sve više usmerava na povećanje stopa urbanizacije, što je posebno zabrinjavajuće u svetlu njene „996“ kulture rada, koja podrazumeva 12-satne smene, šest dana u nedelji.
Pui Kie Su, opšti lekar u Raffles Hospital Beijing, rekao je da neki pacijenti izveštavaju da jedu kako bi se „oslobodili stresa“ sa posla.
Procenat gojaznih dečaka u Kini skočio je na 15,2 procenata u 2022. godini, u poređenju sa 1,3 procenata u 1990. godini, zaostajući za 22 procenata u SAD-u.
Međutim, bio je viši od 6 procenata u Japanu, 12 procenata u Britaniji i Kanadi i 4 procenata u Indiji.
Gojaznost kod devojčica porasla je na 7,7 procenata u 2022. godini, u poređenju sa 0,6 procenata u 1990. godini.
Mnogi studenti kupuju grickalice oko školskih vrata ili na putu kući, koje su obično bogate solju, šećerom i uljem, rekla je Li Duo, glavna profesorka nutricije na Univerzitetu Qingdao.
Li je dodala da bi vlada trebala „dalje komunicirati“ sa prehrambenim kompanijama, školama, zajednicama i trgovcima o rizicima od gojaznosti uzrokovane junk hranom ili zaslađenim napicima.
„Kina bi trebala zabraniti prodaju junk hrane i zaslađenih pića u školama, a ne bi trebalo biti prodavnica koje prodaju junk hranu u određenom radijusu oko škola.“
