Kako se rat Rusije i Ukrajine odugovlači, budućnost istraživanja Arktika postaje sve neizvesnija. Kako se snalaze naučnici i diplomate? Nedavni panel u Ženevi istakao je izazove.
Arktik se zagreva brže nego bilo koji drugi deo sveta. Morski led se topi i sve je više otvorene vode, što znači da sve više gasova i aerosola iz mora ulazi u Zemljinu atmosferu i dodatno je zagreva.
Ali pored toga što ima veliki uticaj na klimu i vremenske prilike na nižim geografskim širinama, Arktik je takođe ključna geopolitička arena. Teritorije osam nacija spadaju u arktički krug: Sjedinjene Države, Kanada, Island, Norveška, Švedska, Danska, Finska i Rusija.
„Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka videli smo da nauka predvodi političke odluke i međunarodne odnose“, rekao je Lari Hinzman, pomoćnik direktora za polarne nauke u Kancelariji za nauku i tehnologiju Bele kuće. „To se još uvek dešava, čak i danas. Ali naučna saradnja sa Rusijom je veoma teška, što čini saradnju sa drugim zemljama još važnijom“, rekao je Hincman, koji je bio panelista na godišnjem samitu čiji je domaćin bio Ženevski anticipator nauke i diplomatije (GESDA).Eksterna vezaovog oktobra.
Rusija trenutno predsedava Arktičkim savetom, međuvladinim forumom koji promoviše saradnju na Arktiku. Budućnost saveta, koju je Hincman opisao kao „važan put ka miru“, nije jasna. Norveška je u redu da predsedava 2023. godine.
Region ima dugu istoriju vojnih tenzija još od Hladnog rata, primetio je Rasmus Bertelsen, profesor severnih studija na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj. On navodi američke podmornice za brze napade koje pristaju blizu Tromsea, rusku severnu flotu oko „preterano militarizovanog“ poluostrva Kola, kao i američke strateške bombardere koji lete iznad Barencovog mora.
„Arktik je prepun nuklearnog oružja“, rekao je Bertelsen, „tako da verovatno ne postoji oblast koja je ključnija za nuklearnu stabilnost između SAD i Rusije“. On je takođe rekao da se naučna diplomatija u krajnjoj liniji radi o ostvarivanju državnih interesa, dodajući da je „polarna nauka definitivno strateška nauka“.
Pogled sa Trećeg pola
Kao mala zemlja, Švajcarska ima interes da Arktik ostane mirno mesto otvoreno za istraživanje za sve, rekla je Aleksandra Bauman. Ona služi kao švajcarski ambasador na Arktiku u ulozi šefa Odeljenja za prosperitet i održivostEksterna vezau Državnom sekretarijatu. „U kratkoročnom periodu nadamo se da ćemo ponovo videti aktivne radne grupe. Arktik nema dugme za pauzu, a niti bismo mi trebali“, rekla je ona.
Švajcarska se pridružila Arktičkom savetu kao posmatrač 2017. U poređenju sa punopravnim članovima saveta, Švajcarska je prilično udaljena od Severnog pola. Međutim, postoji mnogo švajcarskih naučnika koji doprinose polarnom istraživanju, a visoke planine kao što su Alpi nazivaju se Trećim polom.
