Ako bismo morali da jednom rečju opišemo 2025. godinu u kontekstu međunarodnih odnosa, ta reč bi bila – autonomija. Godinama su analitičari najavljivali „Azijski vek“, ali 2025. je bila godina kada je taj koncept prestao da bude predviđanje i postao opipljiva realnost. Azija više nije pasivna pozornica na kojoj se velike sile (pre svega SAD i Evropa) nadmeću za uticaj; ona je postala režiser sopstvene sudbine.
Ovaj tekst istražuje dubinske promene koje su se desile, od ekonomskog prestrojavanja do stvaranja novih bezbednosnih arhitektura, i objašnjava zašto pravila koja su važila do juče, danas više nemaju težinu.
Kraj ere svrstavanja i uspon „srednjih sila“
Najznačajnija promena koju smo videli u protekloj godini jeste odbijanje azijskih država da budu pioni u binarnom sukobu supersila. Dugo se očekivalo da će države morati da biraju: Vašington ili Peking. Međutim, 2025. je donela treći put.
Države poput Indonezije, Vijetnama i Indije demonstrirale su novu vrstu diplomatskog samopouzdanja. Ojačale su svoju „stratešku autonomiju“, birajući partnere od slučaja do slučaja – sarađujući sa Zapadom na pitanjima bezbednosti, a sa Kinom na pitanjima trgovine i infrastrukture. ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije) se potvrdio ne samo kao ekonomski blok, već kao geopolitički tampon koji uspešno balansira interese, ne dozvoljavajući da region postane poligon za tuđe ratove.
Ekonomska transformacija: od fabrike do inovatora
Stereotip o Aziji kao „svetskoj fabrici“ gde se proizvode jeftine igračke i odeća je definitivno mrtav. Fokus se dramatično pomerio ka visokoj tehnologiji, zelenoj energiji i digitalnoj infrastrukturi.
Dva giganta, Kina i Indija, iako često u rivalskom odnosu, guraju region napred, ali na različite načine:
- Kina se, suočena sa trgovinskim barijerama Zapada, okrenula unutrašnjim inovacijama i produbljivanju veza sa „Globalnim Jugom“. Njena dominacija u proizvodnji električnih vozila (EV) i baterija redefinisala je globalnu auto-industriju.
- Indija se u 2025. pozicionirala kao ključna alternativa u lancima snabdevanja, privlačeći tehnološke gigante koji traže stabilnost. Njena digitalna javna infrastruktura postala je model koji sada kopiraju i razvijene zemlje.
Tehnologija kao nova geopolitika
Borba za prevlast više se ne vodi samo tenkovima i nosačima aviona, već mikročipovima i algoritmima veštačke inteligencije.
Japan i Južna Koreja su tokom protekle godine odigrali ključne poteze u učvršćivanju „silicijumskog štita“. Ove zemlje su shvatile da kontrola nad proizvodnjom poluprovodnika nije samo ekonomsko pitanje, već pitanje nacionalne bezbednosti prvog reda. Formirani su novi savezi i partnerstva koja zaobilaze tradicionalne rute, stvarajući gustu mrežu međuzavisnosti koju je teško prekinuti sankcijama ili blokadama.
Novi bezbednosni aranžmani
Bezbednosna arhitektura Azije postala je „mrežasta“. Umesto jednog velikog saveza poput NATO-a u Evropi, Azija u 2025. funkcioniše kroz niz manjih, fleksibilnih grupa (tzv. minilateralizam).
Vidimo jačanje saradnje između Japana, Filipina i Australije, ali i sasvim nove formacije koje uključuju zalivske zemlje koje sve više investiraju u azijska tržišta. Ove promene šalju jasnu poruku: azijske nacije su spremne da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost, smanjujući zavisnost od spoljnih garancija koje su se u prošlosti pokazale kao nepouzdane.
Zaključak
Godina 2025. ostaće upamćena kao trenutak kada je Azija „prepisala scenario“. Nije došlo do dramatičnog loma ili kataklizmičnog sukoba kojeg su se mnogi pribojavali, već do tihe, ali nezaustavljive konsolidacije moći. Azijske države su pokazale da mogu same da definišu svoje prioritete, grade sopstvene institucije i oblikuju globalne tokove prema svojim interesima. Za ostatak sveta, a posebno za Zapad, ovo je signal za buđenje – stari paternalistički pristup više ne prolazi. Budućnost globalne saradnje zavisiće od spremnosti da se Azija prihvati ne kao pretnja ili tržište, već kao ravnopravan partner koji sada sedi na čelu stola.
