Da li ste ikada razmišljali o tome kako bi izgledao vaš život kada biste petkom, umesto u kancelariju, išli na izlet, a da vam plata na računu ostane ista? Zvuči kao utopija ili prevara, zar ne? Međutim, u našem bliskom okruženju, tačnije u Sloveniji, ovo prestaje da bude naučna fantastika i postaje poslovna realnost koja menja pravila igre.
Sve više kompanija kod naših suseda okreće leđa tradicionalnom konceptu „od 9 do 5“ i usvaja filozofiju koja se krije iza misteriozne formule 100-80-100. O čemu se zapravo radi i da li je ovo početak kraja petodnevne radne nedelje na Balkanu?
Matematika zadovoljstva: šta znači 100-80-100?
Ovaj model nije samo puko skraćivanje radnog vremena; to je psihološki i organizacioni ugovor između poslodavca i zaposlenog. Formula je jednostavna, ali genijalna:
- 100% plate: Zaposleni zadržavaju svoja puna primanja. Nema smanjenja zarade, nema „penala“ za manje sati provedenih u stolici.
- 80% radnog vremena: Radna nedelja se skraćuje na četiri dana (ili se sati raspoređuju drugačije, ali ukupno vreme rada je manje za 20%).
- 100% produktivnosti: Ovo je ključni uslov. Od zaposlenih se očekuje da isporuče isti rezultat kao da su radili punih pet dana.
Ovaj koncept ruši vekovni mit da je „vreme novac“. Ovde je „rezultat novac“, a vreme je resurs kojim se pametnije upravlja.
Iskustva sa terena: Manpower Slovenija probija led
Jedan od pionira ovog pristupa u regionu je kompanija Manpower Slovenija. Njihovi rezultati pilot projekata pokazali su ono što su mnogi potajno priželjkivali – ljudi su efikasniji kada su odmorniji.
Kada znate da vas čeka produženi vikend, motivacija tokom preostala četiri dana drastično raste. „Praznog hoda“ je manje. Beskrajni sastanci koji su mogli biti e-mail se ukidaju, a skrolanje po društvenim mrežama tokom radnog vremena se smanjuje jer je cilj jasan: završi posao i uživaj u slobodi.
Slovenački poslodavci koji su testirali ovaj model primećuju neverovatne benefite:
- Drastičan pad bolovanja: „Burnout“ ili sagorevanje na poslu se smanjuje.
- Veća lojalnost: Teško ćete napustiti firmu koja vam poklanja 52 dodatna slobodna dana godišnje.
- Atraktivnost za talente: U moru istih oglasa za posao, onaj koji nudi četvorodnevnu radnu nedelju sija kao svetionik.
Nije sve med i mleko: izazovi implementacije
Iako zvuči savršeno, prelazak na model 100-80-100 zahteva ozbiljnu reorganizaciju. Ne možete samo reći „ne dolazimo petkom“ i očekivati čudo.
Najveći izazov je promena mentaliteta. Menadžeri moraju da prestanu da mere radnike po tome koliko dugo „greju stolicu“, već šta su konkretno uradili. Takođe, ovaj model nije univerzalno primenjiv. Dok je u IT sektoru, marketingu ili administraciji lako izvodljiv, u proizvodnji, zdravstvu ili maloprodaji zahteva zapošljavanje dodatnog kadra kako bi se pokrile smene, što poslodavcima stvara dodatni trošak.
Pored toga, postoji rizik od povećanja stresa tokom ta četiri radna dana, jer zaposleni pokušavaju da „uguraju“ pet dana posla u četiri. Zato je ključ u optimizaciji procesa rada, a ne samo u sabijanju satnice.
Da li će se „virus“ proširiti na region?
Slovenija, kao članica Evropske unije i zemlja koja je ekonomski najbliža zapadnim trendovima, služi kao test poligon za region. Uspeh ovog modela tamo neminovno vrši pritisak i na tržišta rada u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Mlađe generacije (Gen Z i Milenijalci) više ne vrednuju posao kao jedini smisao života. Oni traže balans. Kompanije koje prve shvate da odmoran radnik donosi više profita od premorenog radnika, biće pobednici u ekonomiji 21. veka.
Slovenački eksperiment sa modelom 100-80-100 dokazuje da revolucija u radu nije pitanje „da li će se desiti“, već „kada“. Pitanje je samo – da li su naši poslodavci spremni da veruju svojim zaposlenima?
