Prema najnovijim statistikama Instituta za ekonomsko istraživanje, Nemačka beleži drastičan pad nataliteta. Godine 2021. majka u Nemačkoj imala je prosečno 1,58 dece, dok je taj broj do danas pao na 1,35. Ova tendencija je posebno izražena u istočnim pokrajinama, gde je pad nataliteta znatno niži nego u zapadnim delovima zemlje.
Do kraja jula ove godine, u Nemačkoj je rođeno oko 392.000 beba, što predstavlja smanjenje od tri procenta u odnosu na isti period prošle godine. Ova situacija označava nastavak trenda koji se započeo 2022. godine, nakon što je prethodnih godina postojala naznaka poboljšanja nataliteta.
Statistički podaci i posledice
Još 2013. godine, Nemačka je imala 682.000 novorođenčadi, dok je taj broj 2016. godine prešao 800.000. Međutim, u poslednjim godinama, stopa rođenja opada, sa samo 8,2 novorođenčadi na 1.000 stanovnika, što je ispod nivoa iz prethodnih decenija. Ovaj drastičan pad ima kratkoročne posledice, kao što su prazne kolevke u vrtićima i školama, ali i dugoročne posledice na radnu snagu i penzioni sistem.
Uzroci smanjenja nataliteta
Institut ifo posebno naglašava da je natalitet u nekadašnjim Istočnim Nemačkoj pao za 17,5 procenata, dok je na zapadu smanjenje iznosilo 13 procenata. Mlade žene često napuštaju istok u potrazi za boljim karijernim i životnim mogućnostima, što dodatno otežava situaciju.
Prema rečima Joahima Ragnica iz instituta ifo, pandemija COVID-19, rat u Ukrajini i smanjeni prihodi porodica znatno su uticali na odluke mladih parova da odlože planiranje dece. Takođe, ekonomisti procenjuju da porodica sa jednim detetom u proseku troši oko 180.000 evra, što dodatno komplikuje odluke o rađanju.
Moguća rešenja za povećanje nataliteta
U Nemačkoj se već decenijama raspravlja o mogućim rešenjima za povećanje nataliteta. Neki od predloga uključuju povećanje broja institucija za brigu o deci, olakšavanje uslova za usklađivanje karijere i roditeljstva, kao i povećanje dečjeg dodatka. Godišnja ulaganja države u podršku porodicama procenjuju se na skoro 200 milijardi evra.
Ifo institut ukazuje na to da je potrebno promeniti društveni odnos prema deci, jer su neka mesta, poput hotela, usmerena samo na odrasle, što ukazuje na percepciju da deca predstavljaju smetnju.
Joahim Ragnic smatra da bi promena društvenog stava prema deci mogla doprineti većem natalitetu. Ipak, svaka promena u ovoj oblasti zahteva vreme i dugoročne strategije, jer će bilo kakve inicijative koje se preduzmu danas imati efekat tek u budućnosti.
