Evropska konfederacija sindikata (ETUC) upozorila je da nekoliko država članica Evropske unije kasni sa sprovođenjem novog zakona koji bi svim radnicima obezbedio pristojnu platu. Iako se rok za uvođenje ovog zakona bliži, sedam zemalja još uvek nije započelo proces uvođenja ove važne direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo.
Direktiva, dogovorena u junu 2022. godine kao odgovor na krizu troškova života, ima za cilj zaštitu minimalne zarade radnika širom EU. Ipak, kako ističe ETUC, Francuska, Italija, Portugal, Kipar, Estonija, Litvanija i Malta još uvek nisu preduzele korake da uvedu ove zakone.
Tea Jarc, konfederalna sekretarka ETUC-a, izrazila je nezadovoljstvo zbog ovog kašnjenja:
„Radnici su već dve godine čekali da se ova direktiva sprovede i ne bi trebalo da čekaju duže. Većina nacionalnih vlada treba da prestane sa odugovlačenjem i konačno pretvori ova obećanja u stvarnost.“
Prema procenama ETUC-a, sprovođenje ove direktive moglo bi poboljšati uslove za oko 20 miliona radnika. Međutim, sindikati veruju da su minimalne plate, određene kao procenat prosečnih zarada, dovoljno visoke samo u dve zemlje EU.
Značaj zakona za radnike i izazovi sprovođenja
Kada su zakoni prvi put dogovoreni, evropski komesar za rad, Nikolas Šmit, pohvalio je ove mere, ističući njihov značaj u osiguravanju dostojanstvenog života za radnike sa najnižim platama. Ipak, sprovođenje zakona nije jednostavno.
Dve zemlje, Danska i Švedska, izrazile su protivljenje uvođenju zakona o minimalnoj plati zbog snažnog sistema kolektivnog pregovaranja, koji, po njihovom mišljenju, adekvatno štiti radnike bez potrebe za minimalnim platama. S druge strane, poslovni sektor u mnogim zemljama zabrinut je zbog potencijalnih dodatnih troškova koje bi uvođenje zakona moglo izazvati.
Iako se zakon suočava sa otporom u pojedinim delovima EU, njegova svrha ostaje jasna – omogućiti radnicima stabilniju i pravedniju finansijsku sigurnost u izazovnim ekonomskim vremenima.
