Decenijama se debata o klimatskim promenama vodila u pogrešnoj areni. Predstavljana je kao borba „ekonomije protiv ekologije“, kao da moramo da biramo između radnih mesta i čistog vazduha, između profita i očuvanja planete. Danas, u jesen 2025. godine, ta lažna dilema je konačno raskrinkana.
Najnovije, sveobuhvatne ekonomske analize vodećih svetskih institucija donose jednoglasan i otrežnjujući zaključak: najveća pretnja globalnoj ekonomiji i prosperitetu više nisu berzanski slomovi ili trgovinski ratovi. Najveća pretnja je – nečinjenje.
Ignorisanje klimatskih promena više nije samo pitanje ekološke neodgovornosti. To je, pre svega, čin katastrofalne ekonomske politike. Faktura za decenije nebrige polako stiže na naplatu, a kamata je astronomska.
Više od ekologije: Klimatske promene kao prvorazredni ekonomski rizik
Kako tačno klimatske promene uništavaju ekonomsku vrednost? Mehanizmi su direktni i brutalno efikasni:
- Uništavanje infrastrukture: Sve učestalije i intenzivnije ekstremne vremenske prilike – poplave, oluje, šumski požari – direktno uništavaju puteve, mostove, energetske mreže i nekretnine, zahtevajući milijarde evra za obnovu.
- Udar na poljoprivredu: Suše, toplotni talasi i promene u padavinama uništavaju prinose ključnih useva, podižu cene hrane i ugrožavaju prehrambenu sigurnost.
- Gubitak produktivnosti: Ekstremne vrućine smanjuju produktivnost radnika u građevinarstvu, poljoprivredi i drugim sektorima koji se odvijaju na otvorenom.
- Zdravstveni troškovi: Toplotni udari, širenje novih zaraznih bolesti i problemi sa zagađenjem vazduha stvaraju ogroman pritisak na zdravstvene sisteme.
- Poremećaji u lancima snabdevanja: Suše koje smanjuju plovnost reka (poput Dunava) ili oluje koje zatvaraju luke direktno utiču na globalnu trgovinu.
Kako će klimatska faktura izgledati u Srbiji?
Ovo nisu apstraktni problemi koji se dešavaju negde daleko. Srbija je, zbog svog geografskog položaja i strukture ekonomije, izuzetno ranjiva. Naša faktura će imati nekoliko ključnih stavki:
- Poljoprivreda na udaru: Naša poljoprivreda, posebno u Vojvodini, direktno zavisi od vremenskih uslova. Sve duži i intenzivniji periodi suše, poput onih kojima svedočimo poslednjih godina, direktno ugrožavaju prinose kukuruza i pšenice. Istovremeno, ekstremne vremenske nepogode poput grada uništavaju voćnjake, ugrožavajući naš izvoz malina i drugih kultura.
- Energetska (ne)stabilnost: Veliki deo naše električne energije dolazi iz hidroelektrana na Dunavu i Drini. Niski vodostaji tokom sušnih perioda direktno smanjuju proizvodnju i primoravaju nas na skup uvoz struje.
- Poplave kao stalna pretnja: Sećanje na katastrofalne poplave iz 2014. godine je bolan podsetnik na to koliko je naša infrastruktura ranjiva. Svaka buduća poplava sličnih razmera znači nove milijarde evra troškova za obnovu i sanaciju.
Nije sve trošak, nešto je i prilika: Zelena tranzicija kao razvojna šansa
Priča, međutim, ne mora biti samo mračna. Upravo u ovoj pretnji leži i najveća razvojna šansa 21. veka. Prelazak na zelenu, održivu ekonomiju – poznat kao zelena tranzicija – nije više samo ekološki, već i ekonomski imperativ.
- Energetska nezavisnost: Ulaganje u solarnu energiju i energiju vetra ne samo da smanjuje emisije, već i smanjuje našu zavisnost od uvoza skupih fosilnih goriva.
- Nova radna mesta: Zelena tranzicija stvara potpuno nova radna mesta – od instalatera solarnih panela, preko inženjera za energetsku efikasnost, do stručnjaka za održivu poljoprivredu.
- Konkurentnost izvoza: Evropska unija, naš najveći trgovinski partner, uvodi mehanizme poput „poreza na ugljenik“ (CBAM), koji će poskupeti uvoz proizvoda iz zemalja sa „prljavom“ industrijom. Kompanije u Srbiji koje na vreme pređu na zelene tehnologije biće daleko konkurentnije na tržištu EU.
- Inovacije i tehnologija: Ovo je prilika da se domaća pamet i IT sektor, koji je u punom zamahu, usmere na razvoj „clean-tech“ rešenja koja se mogu izvoziti širom sveta.
Zaključak: Investicija u budućnost nije trošak, već nužnost
Debata je završena. Ekonomska matematika je jasna i neumoljiva. Svaki evro koji danas ne uložimo u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i prilagođavanje klimatskim promenama, sutra ćemo platiti desetostruko kroz sanaciju štete, veće troškove zdravstva i izgubljene ekonomske prilike.
Ignorisanje ovog problema je dug koji svesno ostavljamo našoj deci, sa kamatom koja eksponencijalno raste. Prelazak na održivi model razvoja više nije stvar izbora. To je jedina pametna, strateška i fiskalno odgovorna odluka koju možemo doneti.
