Činilo se kao šala kada je Donald Trump tokom svog prvog mandata 2019. godine izrazio želju da „kupi“ Grenland. Tada je taj predlog dočekan s nevericom i blagim podsmehom u Kopenhagenu. Međutim, najnoviji izveštaji koji dolaze iz diplomatskih krugova sugerišu da se u Vašingtonu više niko ne smeje.
Plan je postao sofisticiraniji, konkretniji i, po mišljenju mnogih evropskih zvaničnika, znatno opasniji. Više nije reč o direktnoj kupovini teritorije kao u 19. veku, već o strateškom manevru koji ima za cilj da finansijski „odveže“ Grenland od Danske i privuče ga u čvrst zagrljaj Sjedinjenih Američkih Država. Dokumenti koji su procurili otkrivaju da State Department razmatra paket pomoći koji bi mogao zauvek da promeni mapu severne hemisfere.
Ponuda koja se (ne) odbija: šta tačno nudi Vašington?
Prema izvorima bliskim administraciji, razrađen je detaljan plan koji uključuje inicijalni grant od 100 miliona dolara. Iako ova suma na globalnom nivou ne zvuči grandiozno, za ekonomiju Grenlanda, koja broji svega 57.000 stanovnika, ona je ogromna.
Cilj ovog novca je vrlo specifičan – on treba da zameni takozvani „Block Grant“, odnosno godišnju subvenciju koju Danska isplaćuje Grenlandu, a koja pokriva više od polovine budžeta ostrva. Logika američkih stratega je jasna: ako Grenland postane finansijski nezavisan od Kopenhagena, put ka punoj političkoj nezavisnosti je otvoren. A u tom vakuumu koji bi nastao odlaskom Danske, SAD bi uletele kao glavni garant bezbednosti i ekonomski partner. Plan navodno uključuje i olakšice za dobijanje američkih viza za stanovnike Grenlanda, kao i direktne investicije u infrastrukturu.
Geopolitička šahovska tabla: zašto baš sada?
Zašto je najveće ostrvo na svetu odjednom postalo centar globalne pažnje? Odgovor leži u onome što se krije ispod leda i u onome što se nalazi iznad njega.
Prvo, Grenland je prebogat retkim zemnim metalima (rare earth minerals). Ovi resursi su neophodni za proizvodnju svega – od pametnih telefona i električnih automobila do borbenih aviona i raketa. Trenutno, Kina dominira ovim tržištem, i Vašington očajnički želi da smanji tu zavisnost obezbeđivanjem sopstvenih izvora.
Drugo, Arktik se topi, otvarajući nove plovne puteve, a strateški položaj Grenlanda je neprocenjiv. Tamo se već nalazi Thule Air Base, najsevernija baza američkih svemirskih snaga, ključna za detekciju balističkih raketa. Potpuna kontrola nad ostrvom omogućila bi Americi dominaciju nad Severnim Atlantikom i Arktikom, presecajući ambicije Rusije i Kine u tom regionu.
Reakcije iz Kopenhagena i Brisela: „Ovo je neprijateljski čin“
Reakcija Evrope na ove vesti bila je, blago rečeno, burna. Političari u Danskoj, ali i širom Evropske unije, ovaj potez tumače kao direktan udarac na suverenitet jedne članice NATO alijanse od strane druge.
Danski zvaničnici su „procurili“ plan nazvali uvredljivim i kolonijalnim. Članovi danskog parlamenta (Folketing) upozoravaju da bi ovakvo mešanje moglo trajno narušiti transatlantske odnose. Strah u Evropi je opravdan – ako SAD uspeju da „preotmu“ Grenland, to bi bio presedan da se teritorije i savezništva mogu kupovati i prodavati, ignorišući istorijske i kulturne veze. Evropska unija takođe ima svoje interese na Arktiku i ne želi da bude potpuno istisnuta iz trke za resurse.
Zaključak
Ovaj novi, suptilniji pristup Vašingtona predstavlja mnogo ozbiljniji izazov za Dansku nego prethodni pokušaji direktne kupovine. Igranjem na kartu težnji dela lokalnog stanovništva za nezavisnošću, SAD koriste „meku moć“ i finansijske podsticaje da ostvare svoje strateške ciljeve. Situacija stavlja vladu u Nuku (glavnom gradu Grenlanda) u nezavidan položaj izbora između istorijske povezanosti sa Evropom i obećanja o ekonomskom prosperitetu pod američkim kišobranom. Naredni meseci će pokazati da li je lojalnost moguće kupiti ili će evropsko jedinstvo izdržati ovaj pritisak. Arktik definitivno postaje nova vruća tačka globalne politike, a Grenland je nagrada oko koje se lome koplja najvećih sila.
