Srbija, nekada prepoznatljiva po kvalitetu i količini izvoza malina, suočava se sa ozbiljnim problemima u ovom sektoru. Prema poslednjim statističkim podacima, očekuje se da će rod maline ove godine biti za oko pet odsto manji nego prošle, ali malinari tvrde da je situacija mnogo gora.
Alarmantna statistika
Republički zavod za statistiku (RSZ) je izneo podatke prema kojima će ove godine rod pšenice biti 2,9 miliona tona, što je 15,9% manje u odnosu na prošlu godinu. Proizvodnja malina očekuje se da bude smanjena za 4,7%, a višanja za 5,5%. S druge strane, očekuje se povećanje zasejanih površina kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje.
Zvanični podaci pokazuju da se malina u Srbiji uzgaja na 18.625 hektara sa prosečnim prinosom od pet tona po hektaru, što daje ukupnu proizvodnju od 94.026 tona. Najveće površine pod zasadom su u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, sa 15.895 hektara i prinosom od 5,3 tona po hektaru.
Pesimizam među proizvođačima
Međutim, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, smatra da su zvanične brojke preuveličane. On procenjuje da će rod biti između 25.000 i 30.000 tona, dok ostatak dolazi iz uvoza. Radović navodi nekoliko razloga zašto su malinari ove godine odustali ili uložili manje truda u proizvodnju.
“Zbog niske cene prošle godine neki nisu videli ekonomsku računicu i nisu ulagali u agrotehničke mere,” kaže Radović. Takođe, topla zima i aprilski mraz uništili su prvi i polovinu drugog roda, dok su elementarne nepogode dodatno smanjile prinos.
Nepovoljna cena i neizvesna budućnost
Radović veruje da će sledeće godine površine pod malinama biti još manje zbog dogovorene cene od 250 dinara po kilogramu, koja nije isplativa. “Ljudi neće ni ove godine uložiti u agrotehničke mere i mnogi će povaditi zasade,” kaže on. Tražena minimalna cena od 350 dinara nije prihvaćena, što dodatno demotiviše proizvođače.
Uz trenutnu cenu, malinari jedva mogu da pokriju troškove berbe. Berač košta između 4.000 i 4.500 dinara dnevno, a na to se dodaju troškovi hrane i prenoćišta. Radović tvrdi da je trenutna situacija rezultat monopola izvoznika i hladnjačara.
Uticaj na izvoz i ekonomiju
Podaci o izvozu malina iz Srbije pokazuju pad u poslednjih nekoliko godina. Prošle godine izvoz je vredeo nešto manje od 300 miliona evra, što je skoro trećinu manje nego 2021. godine kada je izvezeno 99.861 tona malina u vrednosti od 431,88 miliona evra.
Asocijacija malinara Srbije ističe da je stvarna površina pod malinama manja od zvaničnih podataka i procenjuje se na oko 14.000 hektara.
Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u sektoru proizvodnje malina. Bez adekvatnih mera i podrške, budućnost izvoza ovog važnog poljoprivrednog proizvoda izgleda neizvesno.