Kako rat na Bliskom istoku usporava ekonomski rast četiri najveće sile sveta

Geopolitička nestabilnost koja je počela u jednoj regiji širi posledice na cele kontinente – a G4 ekonomije to osećaju na vrlo konkretan način

Kada negde gori, ne gori samo tamo. Globalna ekonomija funkcioniše kao mreža krvnih sudova – blokada na jednom mestu usporava protok svuda. Rat na Bliskom istoku koji se produžio daleko više nego što su optimistične procene predviđale, ne ostaje zarobljen u regiji u kojoj se odvija. On putuje kroz cene nafte, kroz disrupciju brodskih ruta, kroz investitorski strah i kroz lance snabdevanja koji su još uvek krhki od prethodnih globalnih šokova. I na kraju stiže tamo gde se donose ekonomske odluke koje utiču na milione – u SAD, Kinu, Evropsku uniju i Japan.

Šta su G4 ekonomije i zašto su posebno izložene

Termin G4 u ovom kontekstu označava četiri najveće ekonomske sile sveta: Sjedinjene Američke Države, Kinu, Evropsku uniju (posmatranu kao ekonomski blok) i Japan. Zajedno, ove četiri ekonomije čine više od 60% globalnog BDP-a. Kada one uspore, ceo svet to oseća – uključujući i zemlje koje nisu direktno uključene ni u geopolitičke napetosti ni u same ekonomske tokove.

Ono što čini G4 posebno izloženim uticajima rata na Bliskom istoku nije samo veličina – to je stepen međuzavisnosti sa regionom. Naftne rezerve Bliskog istoka, brodske rute kroz Crveno more i Sueski kanal, investicioni tokovi između Zaliva i zapada – sve su to arterije koje direktno ili indirektno napajaju sve četiri ekonomije.

Nafta: Stari problem koji ne prestaje da bude problem

Svaki put kada se destabilizuje Bliski istok, razgovor neizbežno počinje naftom. I svaki put se ispostavi da je razlog za to razgovor opravdan.

Bliski istok je odgovoran za oko 31% globalne produkcije nafte i još veći procenat rezervi. Kada vojni sukobi prete infrastrukturi, brodskim rutama ili regionalnoj stabilnosti koja je uslov za kontinuirano snabdevanje, tržišta reaguju pre nego što se išta fizički promeni – cene rastu iz preventivnog straha.

U periodu produžene nestabilnosti, prosečne cene nafte osciliraju na nivoima koji direktno utiču na inflaciju u svim G4 ekonomijama. Za SAD, to znači skuplje gorivo i pritisak na Fed da balansira između suzbijanja inflacije i podrške rastu. Za Evropu, koja je već bila traumatizovana energetskom krizom od 2022. godine, svako novo pogoršanje snabdevanja aktivira alarme koji su kod evropskih vlada i dalje veoma osjetljivi. Za Japan, koji uvozi skoro svu naftu koju troši, cenovni šokovi se direktno prevode u skuplje uvozne račune i slabu jenu. Jedino Kina ima donekle diversifikovane izvore uvoza energenata, ali ni ona nije imuna.

Crveno more i Sueski kanal: Disrupcija rute koja nosi petinu svetske trgovine

Manje vidljiva, ali jednako ozbiljna posledica je disrupcija brodskih ruta.

Sueski kanal i prolaz kroz Crveno more su jedna od najvažnijih morskih ruta na svetu – kroz nju prolazi procenjeno 12 do 15% globalne maritime trgovine, uključujući ogromne količine robe između Azije i Evrope. Kada Houthi napadi na brodove u Crvenom moru primoraju kompanije da preusmeravaju brodove oko Afrike – što dodaje 10 do 14 dana na putovanje – troškovi transporta eksplodiraju.

Prema podacima Freightos Baltic Indexa, troškovi kontejnerskog transporta između Azije i Evrope su u pojedinim periodima sukoba rasli i do 150% u poređenju sa predkriznim nivoima. Ovo nije apstraktna statistika – to je cena koja se na kraju prepisuje na robu na policama, na marže kompanija i na inflaciju koju centralne banke moraju da adresiraju.

Za EU, koja je jedan od najvećih uvoznika azijske robe na svetu, ovo je bio direktan udarac. Za Kinu, čije su izvozne kompanije zavisne od ove rute za pristup evropskim tržištima, disrupcija je bila troškovna noćna mora.

Kako svaka od G4 ekonomija oseća pritisak

Sjedinjene Američke Države

Američka ekonomija je relativno izolovanija od direktnih energetskih šokova Bliskog istoka zahvaljujući domaćoj produkciji nafte i gasa koja je eksplodirala u protekloj deceniji. Ali izolovana ne znači i imuna.

Geopolitička nestabilnost Bliskog istoka povećava premiju rizika u globalnim finansijskim tržištima, što direktno utiče na američka tržišta kapitala. Komplikuje diplomatske i vojne obaveze koje koštaju novac i politički kapacitet. Usporava potencijalne investicije u regione koji su u orbiti nestabilnosti.

Pored toga, inflatorni efekti skuplje nafte i skupljeg transporta pogađaju i američku ekonomiju – samo sa manjim direktnim intenzitetom nego EU ili Japan.

Evropska unija

EU je najranjivija od svih G4 ekonomija na posledice ovog sukoba – i to iz više razloga koji se nadovezuju jedan na drugi.

Geografska blizina regiona znači da su migracioni pritisci direktno vezani za nestabilnost Bliskog istoka – pitanje koje ima i ekonomske i socijalne i političke dimenzije. Energetska zavisnost, uprkos masivnim investicijama u obnovljive izvore, i dalje nije eliminisana do nivoa koji bi davao potpunu slobodu od cenovnih šokova. I disrupcija brodskih ruta pogađa EU direktno i ozbiljno.

Rast BDP-a u eurozoni je u periodu produžene nestabilnosti konzistentno ispod prognoza – MMF i Svetska banka su više puta korigovale predviđanja za Evropu nadole, navodeći geopolitičku nestabilnost kao jedan od ključnih faktora.

Kina

Kina ima specifičan položaj: ona je i velika uvoznica nafte sa Bliskog istoka i jedna od vodećih ekonomija koja je pokušavala da gradi ekonomske odnose u regiji kroz inicijativu Belt and Road. Nestabilnost komplikuje oba toka.

Usporavanje kineskog ekonomskog rasta – koje ima sopstvene unutrašnje uzroke, od deflatorne spirale do krize nekretnina – dobija dodatni geopolitički pritisak kroz skuplje uvozne energente i zakomplikovan pristup tržištima. Kina je u 2025. godini zabeležila stopu rasta ispod cilja od 5% koji je vlada postavila, i analitičari navode kombinaciju domaćih i eksternih faktora – uključujući geopolitičku nestabilnost kao jedan od eksternih.

Japan

Japan je, od svih četiriju ekonomija, možda u najosetljivijoj poziciji po pitanju energetske zavisnosti. Zemlja uvozi oko 90% potrebne nafte, a značajan deo te nafte dolazi upravo iz Bliskog istoka.

Svaki skok cena nafte direktno pogađa trgovinski bilans, valutu (jer uvozni računi rastu) i inflaciju. Japan se decenijama borio sa deflacijom, a sada, u periodu kada je inflacija konačno počela da raste do zdravijeg nivoa, energetski šokovi unose komplikacije u monetarnu politiku Bank of Japan koja je tek izašla iz ere negativnih kamatnih stopa.

Širi efekti: Investitorski strah i rekalkulacija rizika

Pored direktnih ekonomskih kanala – nafta, transport, inflacija – postoji i manje vidljivi, ali jednako realni kanal: investitorsko poverenje.

Geopolitička nestabilnost povećava globalnu averziju prema riziku. Investitori u periodima nesigurnosti prebegavaju u „sigurna utočišta“ – američki dolar, zlatni rezervi, švajcarski franak. Ovo zvuči apstraktno, ali ima konkretne posledice: kapitali izlaze iz tržišta u razvoju, finansiranje postaje skuplje za kompanije i vlade, a investicioni projekti koji su bili na granici isplativosti bivaju odloženi ili otkazani.

OECD je u više navrata naglasio da produžena geopolitička nestabilnost – naročito u regionima koji imaju strateški značaj za globalnu energetiku – predstavlja jedan od ključnih „downside risks“ za globalni ekonomski rast. Ova upozorenja nisu teorijska – ona su potvrđena korekcijama prognoza rasta koje su usledile.

Da li postoji izlaz – i ko ga kontroliše?

Teško pitanje, ali važno.

Ekonomski efekti rata na Bliskom istoku nisu nešto što G4 ekonomije mogu jednostavno da reše vlastitim politikama. Monetarna politika može da ublaži neke efekte, fiskalna može da kompenzuje određeni deo pritiska – ali suštinski uzrok, koji je geopolitički, izmiče ekonomskim instrumentima.

Ono što G4 ekonomije mogu da kontrolišu je stepen vlastite izloženosti:

• Diversifikacija izvora energenata – EU je to ubrzala posle 2022., i iako je proces bolan i skup, dugoročno smanjuje ranjivost
• Razvoj alternativnih brodskih ruta i logističkih koridora – ulaganje u kapacitete koji mogu da absorbuju disrupcije bez dramatičnih cenovnih šokova
• Diplomatski angažman – koji je i najtežji i najvažniji faktor, jer mir u regiji je jedino trajno rešenje ekonomske nestabilnosti koju rat generiše

Što se tiče nas: Srpska ekonomija u globalnom kontekstu

Srbija nije G4 ekonomija, ali nije ni izolovana od efekta koje ovaj sukob generiše.

Kao zemlja koja uvozi energente, Srbija oseća cenovne šokove na globalnom tržištu nafte. Kao zemlja uključena u evropske ekonomske tokove, neposredno je pogođena usporavanjem EU tržišta – jer je EU naš najveći trgovinski partner. Skuplja logistika i skuplja roba direktno utiču na uvozne troškove i inflaciju.

Razumeti kako globalne geopolitičke krize putuju kroz ekonomsku mrežu do naše svakodnevice – nije stvar akademskog interesa. To je osnova za donošenje boljih odluka, i kao zemlja i kao pojedinci koji planiraju posao, investicije i sopstvene finansije u vremenu koje je neizvesno.

Svet nije skup odvojenih mjehurića. Ono što gori tamo, na kraju dimi i ovde.