Tokom letnjih meseci raste broj prevara u trgovini garderobom. Kupci kupuju sezonske proizvode, nose ih, a zatim ih vraćaju na kraju sezone tražeći povraćaj novca, često bez obzira na oštećenje ili upotrebu. Ova praksa postaje sve češća, a trgovci se suočavaju s izazovima u vezi sa upravljanjem povratima i očuvanjem vrednosti robe.
Prema Anameni Ali, izvršnoj direktorki kompanije Optoro, koja se bavi upravljanjem povratima, broj povrata garderobe, posebno kupaćih kostima, porastao je dva do tri puta tokom letnje sezone. Trgovci se oslanjaju na veštačku inteligenciju kako bi identifikovali i sprečili prevarantske povrate, ali vreme je ključno kako bi se očuvala vrednost proizvoda.
Kada se garderoba vrati u lošem stanju, trgovci mogu odlučiti da je preusmere na sekundarne kanale prodaje, donacije ili reciklažu, umesto da je ponovo prodaju po punoj ceni. Brza procena i pravilna procedura povratka ključni su za očuvanje brenda i lojalnosti kupaca.
Skot Kejs iz Nacionalne maloprodajne federacije ističe da garderoba može povećati troškove i otpad ako se ne može ponovo prodati. Mnogi trgovci smanjuju vreme za povrat, ukidaju besplatno vraćanje ili zahtevaju da artikli budu vraćeni u prodavnici, gde ih zaposleni mogu pregledati pre nego što se odobri povraćaj novca.
Optoro koristi veštačku inteligenciju za brzo upravljanje povratima i identifikaciju prevara, što omogućava brzu obnovu zaliha. Oko 95% robe koja ne može biti ponovo prodata ide u sekundarni kanal, dok 5% odlazi na deponiju ili donaciju.
Stope povratka variraju po kategorijama i brendovima, pri čemu odeća prednjači sa stopom povrata od 25%. U proseku, trgovci vraćaju oko 85 dolara kupcima, dok najviša prijavljena vrednost povraćaja iznosi 200 dolara.
