Globalne obaveze za očuvanje prirode predstavljaju rizik za lokalne zajednice dok se uspostavljaju okviri za zaštitu autohtonih naroda
Tokom nedelje, zelene padine oko poznatog kratera Ngorongoro u Tanzaniji bile su prekrivene crvenim plaštovima Maasaja, dok su desetinama hiljada pastira protestovali protiv deložacije sa svoje zemlje – sve u ime očuvanja prirode.
Nije prvi put da su Maasaji prisiljeni da se sele kako bi turisti mogli da vide netaknutu divljinu prepunu divljih životinja koju su obećali mnogi filmovi i dokumentarci.
Britanska kolonijalna vlast je u 1950-im godinama prisilila hiljade Maasaja da napuste Serengeti nakon što je velika oblast proglašena nacionalnim parkom. Maasaji su tada obavešteni da mogu da žive u obližnjem Ngorongoro zaštićenom području, koje je kasnije 1970-ih godina proglašeno za Svetsku baštinu Uneska.
Svake sledeće mere očuvanja prirode dodavale su ograničenja Maasajima, ali sada tanzanijska vlada želi da deložuje desetine hiljada njih iz Ngorongora kako bi se stvorio više prostora za područja očuvanja prirode, luksuzni turizam i lov na trofeje.
„Bili smo zastrašivani, napadani, hapšeni, kažnjavani, prebijani od strane vojnika i službenika za očuvanje prirode,“ rekao je Maasajski advokat Denis Oleshangay iz svog ureda u severnom tanzanijskom gradu Aruša.
„To je kulturni genocid, zločin protiv čovečanstva,“ rekao je Oleshangay, govoreći o tome kako je njegova porodica ranije bila prisiljena da se preseli iz Serengetija.
Grupe za ljudska prava ukazale su na rizik globalnih strategija očuvanja prirode koje obećavaju zaštitu svetske biološke raznovrsnosti, ali imaju rizik da zanemare autohtone narode koji žive unutar zaštićenih područja.
Tanzanija je postala jedna od 195 zemalja koje su usvojile globalni sporazum za zaštitu prirode na samitu UN-a o prirodi Cop15 u Montrealu 2022. godine, obećavajući očuvanje najmanje 30 procenata planeta Zemlje, uključujući kopno i okeane, do 2030. godine, poznatog kao 30×30.
Međutim, okvir 30×30 takođe navodi da autohtoni narodi treba da budu uključeni u zaštitu biološke raznovrsnosti.
Tanzanijsko Ministarstvo prirodnih resursa i turizma nije odgovorilo na ponovljene zahteve za komentar, ali je vlada ranije rekla da je preseljenje bilo dobrovoljno i urađeno kako bi se zaštitio Ngorongoro od prenapučanosti i ispaše stoke.
Oleshangay je rekao da su luksuzni hoteli, safari kampovi i logori u i oko zaštićenih područja štetniji za životnu sredinu nego Maasaji koji se trude da je zaštite.
Dok je oko 70.000 Maasaja deložovano 2022. godine kako bi se oslobodio prostor za logore za lov na trofeje u ancestralnim zemljama Loliondo, Oleshangay je rekao da dodatnih 100.000 u Ngorongoro zaštićenom području sada suočava sa zastrašivanjem i zlostavljanjem od strane vlasti kako bi se preselili u ime očuvanja prirode.
„Očuvanje prirode je dobra stvar, nismo protiv toga. Protivimo se … diskriminatornom očuvanju, sprovedenom na militaristički način,“ rekao je Oleshangay.
Desetine hiljada Maasaja izašli su ove nedelje na autoput Ngorongoro-Serengeti sa plakatima, blokirajući put turistima u mirnom protestu protiv deložacije iz 8.288 kvadratnih kilometara Ngorongoro zaštićenog područja.
U saopštenju, Uprava za zaštićeno područje Ngorongoro je rekla da je oblast i dalje bezbedna i otvorena za turiste, te da su protesti sami po sebi dokaz da nema kršenja ljudskih prava u toj oblasti.
Međutim, grupe za ljudska prava, uključujući Amnesty International i Human Rights Watch, dokumentovale su slučajeve koje nazivaju prisilom i nasiljem, kao i ograničenja pristupa Maasaja hrani, stanovanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.
„Pokušavaju da život učine toliko teškim da niko ne ostane,“ rekao je Oleshangay.
Tanzanija nije jedina zemlja koja prioritizuje ono što grupe za ljudska prava nazivaju „zatvorskom očuvanjem“ – očuvanjem koje lokalne zajednice vidi kao prepreke koje treba ukloniti kako bi se zaštitili ekosistemi. Od 1990. do 2014. godine, više od 250.000 ljudi u 15 zemalja deložovano je kako bi se oslobodio prostor za zaštićena područja, prema podacima koje je prikupila Inicijativa za prava i resurse, grupa koja se bavi šumama i lokalnim razvojem.
Deložacije stanovnika šuma u Tajlandu, Keniji i Kongu, kao i farmera u Kambodži u ime karbon kredita, su drugi recentni primeri zelenih inicijativa koje autohtone narode prikazuju kao neprijatelje prirode, umesto čuvarima.
Obaveza 30×30 je od strane zelenih grupa hvaljena kao „najveće obaveza za očuvanje koju je svet ikada video“.
Zemlje će se ponovo sastati krajem oktobra ove godine na Cop16 u Kolumbiji, kako bi procenile napredak u postizanju tih ciljeva.
Međutim, pregovori o prirodi na Cop16 moraju ojačati zaštitu autohtonih zajednica, rekla je Jennifer Corpuz, izvršna direktorka za politiku u Nia Tero, neprofitnoj organizaciji koja radi sa autohtonim narodima i pokretima širom sveta.
To znači usmeravanje sredstava ka autohtonim grupama, usvajanje „indikatora“ koji pomažu u praćenju i zaštiti prava autohtonih naroda, kao što je obezbeđivanje vlasništva nad zemljištem i uključivanje zajednica u planiranje očuvanja, i angažovanje monitora zajednica za ove indikatore, rekla je Corpuz.
Nastavak osvetljavanja kršenja ljudskih prava u ime očuvanja može uticati na to gde će sredstva završiti, rekla je Juliana Nnoko, viša istraživačica za prava zemljišta i žena u Human Rights Watch.
„Videli smo kako neki donatori reaguju na ta kršenja i … zadržavaju sredstva koja su bila namenjena programima očuvanja širom Tanzanije,“ rekla je Nnoko.
Dok se okvir 30×30 implementira, Oleshangay je rekao da će lideri zajednica nastaviti da se bore za to da glasovi Maasaja budu deo strategija očuvanja prirode.
„Obaveza 30×30 je dobra na papiru,“ rekao je. „Ali implementacija treba da bude uključiva, ne da se radi o uklanjanju čuvara zemlje.“ – Thomson Reuters Foundation
