Decenijama su nas lekari, mediji i reklame učili jednostavnoj mantri: HDL je „dobar“, LDL je „loš“. Ako je prvi visok, a drugi nizak, bezbedni ste. Međutim, nauka o ljudskom telu retko je tako crno-bela. Novija istraživanja u kardiologiji sugerišu da je ova binarna podela zastarela i da, oslanjajući se samo na nju, možda propuštamo tihe ubice koji vrebaju u našim krvnim sudovima.
Vreme je da zaronimo dublje u biohemiju našeg organizma i razumemo zašto neki ljudi sa „savršenim“ nalazima i dalje doživljavaju srčane udare, dok drugi sa naizgled lošijim brojkama žive dugo. Priča o masnoćama u krvi je mnogo složenija – i fascinantnija.
Pad mita o neuništivom HDL heroju
Lipoprotein visoke gustine (HDL) dugo je uživao reputaciju heroja koji čisti naše arterije, odnoseći višak masnoća nazad u jetru. Logika je bila jednostavna: što više HDL-a, to bolje.
Međutim, klinička ispitivanja su donela hladan tuš. Farmaceutske kompanije su potrošile milijarde razvijajući lekove koji veštački podižu nivo HDL-a, očekujući drastičan pad srčanih oboljenja. To se nije desilo. Podizanje HDL-a lekovima nije smanjilo rizik od infarkta.
Štaviše, najnovije studije pokazuju da ekstremno visoki nivoi HDL-a mogu biti paradoksalno povezani sa većim rizikom od smrtnosti i kardiovaskularnih problema. Izgleda da HDL čestice mogu postati „disfunkcionalne“ – umesto da čiste smeće, one počinju da doprinose upali. Dakle, samo imati visok HDL nije garancija besmrtnosti.
LDL: Nije bitna samo visina, već i trajanje
S druge strane, lipoprotein niske gustine (LDL) ostaje glavni negativac, ali sa novim nijansama. Nije problem samo u tome koliki vam je LDL danas. Kardiolozi sada koriste koncept „kumulativne izloženosti“.
Zamislite LDL kao izloženost duvanskom dimu. Nije isto ako pušite mesec dana ili dvadeset godina. Isto tako, umereno povišen LDL tokom 30 godina može napraviti veću štetu na arterijama nego ekstremno visok LDL koji traje kratko. Plak u arterijama se taloži decenijama. Zato je agresivno spuštanje LDL-a u ranijim godinama života postalo ključna strategija prevencije, umesto čekanja da se problemi pojave u starosti.
Upoznajte stvarne krivce: ApoB i Lp(a)
Ako standardni lipidni status (holesterol u krvi) ne govori celu istinu, šta treba da gledamo? Ovde na scenu stupaju dva igrača koja menjaju pravila igre: ApoB i Lp(a).
ApoB: Brojanje čestica, a ne samo merenje tereta
Standardni test meri količinu (masu) holesterola u LDL čestica. Ali, ApoB (apolipoprotein B) meri broj tih čestica. Zašto je to važno? Zamislite autoput (vaše krvne sudove). Zagušenje (aterosklerozu) ne izaziva samo ukupna težina vozila, već broj vozila. Mnogo malih, gustih LDL čestica (koje standardni testovi često previde) mnogo lakše prodire u zidove arterija i izaziva upalu nego manji broj velikih čestica, iako ukupna masa holesterola može biti ista. ApoB je precizniji detektor saobraćajne gužve u vašim venama.
Lp(a): Genetska lutrija
Možda najpodmukliji faktor rizika je lipoprotein(a), ili skraćeno Lp(a). Ovo je genetski određena vrsta holesterola na koju ishrana i vežbanje imaju minimalan uticaj. Možete biti maratonac koji jede samo povrće, a da i dalje imate visok Lp(a) ako ste to nasledili od roditelja.
Lp(a) je strukturno sličan LDL-u, ali ima dodatni „rep“ koji ga čini lepljivijim i sklonijim stvaranju ugrušaka. Procenjuje se da svaka peta osoba ima povišen nivo ovog lipoproteina, a većina to ne zna jer se on ne meri u standardnim analizama krvi. Visok Lp(a) drastično povećava rizik od rane srčane bolesti i moždanog udara, nezavisno od ostalih faktora.
Budućnost je u preciznoj medicini
Srećom, nauka ne stoji u mestu. Razumevanje da holesterol nije samo „dobar“ ili „loš“ otvorilo je vrata novim terapijama.
Lekovi novije generacije, poput PCSK9 inhibitora, omogućavaju drastično smanjenje LDL-a na nivoe koji su ranije bili nezamislivi, pružajući zaštitu visokorizičnim pacijentima. Takođe, u toku su napredna istraživanja terapija koje ciljano snižavaju Lp(a), što je do nedavno bilo nemoguće.
Pojavljuju se i revolucionarne tehnologije uređivanja gena koje bi mogle ponuditi trajno rešenje – „vakcinu“ protiv holesterola koja bi se davala jednom u životu i trajno isključila gene odgovorne za proizvodnju štetnih lipoproteina.
Zaključak
Vreme je da prestanemo da gledamo na zdravlje srca kroz jednostavne naočare prošlog veka. Iako su osnovni saveti o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti i dalje zlatni standard, oni nisu uvek dovoljni. Ako zaista želite da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem, sledeći put kada radite analize, pitajte svog lekara za merenje ApoB i, bar jednom u životu, Lp(a). Holesterol je složena priča o brojevima, genetici i vremenu, a razumevanje te priče je najbolji način da osigurate da vaše srce kuca snažno i dugo. Znanje je, u ovom slučaju, bukvalno lek.
