Često ga uzimamo zdravo za gotovo. Gazimo po njemu svakodnevno, nazivamo ga „blatom“ kada pada kiša ili ga jednostavno ignorišemo dok žurimo za svojim obavezama. Ipak, taj tanki, krhki sloj na površini naše planete je verovatno najpotcenjeniji, a ujedno i najvitalniji sistem podrške životu koji imamo.
Zemljište nije samo inertna „prljavština“ ili podloga na kojoj stojimo. To je neverovatno dinamičan, živ i složen ekosistem koji predstavlja tihi temelj svega što poznajemo. Bez njega, život na Zemlji kakav danas vidimo jednostavno ne bi bio moguć. U eri kada se fokusiramo na visoke tehnologije i istraživanje svemira, ključ našeg opstanka i dalje leži doslovno – pod našim nogama.
Zašto je tlo toliko važno i zašto se sve više govori o njemu kao o temelju održivog razvoja? Zaronimo malo dublje ispod površine.
Više od puke podloge za biljke
Prva i najočiglednija asocijacija na zemlju je poljoprivreda. I to je apsolutno tačno – procenjuje se da preko 95% sve naše hrane direktno ili indirektno potiče iz tla. Ono je medijum koji biljkama obezbeđuje neophodne hranljive materije, vodu i oslonac za korenski sistem. Bez plodnog tla, nema useva, a bez useva nema ni hrane za nas, niti za stoku koju uzgajamo.
Međutim, uloga zemljišta je daleko kompleksnija od pukog „tanjira za biljke“.
Zamislite zemljište kao džinovski, prirodni filter za vodu. Dok kišnica prolazi kroz slojeve tla pre nego što stigne do podzemnih izdanača (naših glavnih rezervoara pijaće vode), tlo aktivno zadržava zagađivače, teške metale i druge štetne materije. Zdravo zemljište deluje i kao ogroman sunđer; ono upija vodu tokom obilnih padavina, smanjujući rizik od razornih poplava, a zatim tu vlagu polako otpušta tokom sušnih perioda, održavajući reke i potoke živim.
Tajni univerzum i borac protiv klimatskih promena
Ono što mnogi ne znaju jeste da je zemljište jedan od najvažnijih saveznika u borbi protiv trenutne klimatske krize. Često gledamo u atmosferu i brojimo tone ugljen-dioksida, zaboravljajući da je tlo drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti, odmah posle okeana.
Kroz procese sekvestracije, zdravo tlo bogato organskom materijom ima sposobnost da „zaključa“ ogromne količine ugljenika koji bi inače završio u atmosferi i doprineo globalnom zagrevanju. Dakle, očuvanje tla je direktna klimatska akcija.
Pored toga, tlo je dom za zapanjujući biodiverzitet. Postoji jedna fascinantna činjenica: u samo jednoj kašičici zdravog zemljišta može biti više živih mikroorganizama nego što ima ljudi na planeti Zemlji! Tu živi čitav skriveni univerzum bakterija, gljivica, insekata, glista i drugih organizama. Oni neumorno rade na razlaganju organskog otpada, stvaranju humusa, recikliranju nutrijenata i održavanju plodnosti. Taj mikrobiološki život je „motor“ koji pokreće ceo sistem.
Resurs koji nestaje pred našim očima
Nažalost, uprkos njegovoj kritičnoj važnosti, ovaj dragoceni resurs tretiramo kao da je neiscrpan. Realnost je surova: zemljište je u ljudskom vremenskom okviru neobnovljiv resurs. Potrebni su vekovi, nekada i milenijumi prirodnih procesa, da se formira samo nekoliko centimetara plodnog površinskog sloja, a mi ga možemo uništiti ili izgubiti za samo nekoliko godina lošeg upravljanja.
Danas je zemljište pod ogromnim pritiskom. Intenzivna industrijska poljoprivreda koja se previše oslanja na teške hemikalije i monokulture iscrpljuje tlo. Preterana ispaša ogoljava površine, dok krčenje šuma uklanja zaštitni pokrivač, ostavljajući zemlju ranjivom na eroziju vetrom i vodom. Dodatno, širenje gradova i betonizacija nepovratno „pečate“ ogromne površine plodnog zemljišta.
Degradirano tlo gubi sposobnost da zadržava vodu, da rađa hranu i da skladišti ugljenik, postajući od saveznika – problem.
Temelj ciljeva održivog razvoja
Kada globalni lideri i organizacije poput Ujedinjenih Nacija govore o Ciljevima održivog razvoja (SDGs), zemljište je neizostavna karika koja povezuje gotovo sve te ciljeve.
Jednostavno je nemoguće iskoreniti glad u svetu (Cilj 2) ako nemamo zdravo tlo za proizvodnju hrane. Ne možemo obezbediti čistu pijaću vodu za sve (Cilj 6) ako uništimo prirodni filter koji tlo predstavlja. Borba protiv klimatskih promena (Cilj 13) i zaštita života na kopnu (Cilj 15) su direktno zavisni od toga kako upravljamo zemljišnim resursima.
Povratak korenima: vreme je za pametnije upravljanje
Budućnost naše civilizacije direktno zavisi od naše sposobnosti da promenimo odnos prema zemljištu. Više ne možemo sebi priuštiti da ga tretiramo kao potrošnu robu.
Moramo hitno preći na održive prakse upravljanja zemljištem. To podrazumeva usvajanje metoda regenerativne poljoprivrede koje vraćaju život u tlo umesto da ga samo eksploatišu – poput korišćenja pokrovnih useva, smanjene obrade tla (no-till), mudrije upotrebe đubriva i masovnog pošumljavanja.
Očuvanje zdravlja zemljišta nije samo zadatak za poljoprivrednike ili naučnike. To je kolektivna odgovornost. Jer, na kraju krajeva, zdravlje zemljišta diktira zdravlje naših biljaka, životinja, ekosistema, i konačno – zdravlje nas samih. Ne smemo dozvoliti da nam tlo bukvalno izmakne pod nogama.
